Danilo “Bata” Stojković, legendarni glumac, preminuo je 16. marta 2002. godine u 68. godini života nakon duge borbe sa rakom pluća. Iako su ga fizički problemi mučili, njegov nepokolebljiv duh i humor ostali su nezaboravni. Prepoznatljiv po svom šarmu i šeretskom stavu, Bata je imao sposobnost da u teškim trenucima nasmeje ljude oko sebe. Jedna od anegdota koja to ilustruje dolazi od njegovog tada mladog kolege Branimira Brstine, koji je pozvao Batu da ga pita kako se oseća. Bata mu je odgovorio: “Mićo, dobro sam. Evo, učim raka da puši!” Ova duhovita reakcija pokazuje njegovu sposobnost da se nosi sa životnim izazovima sa osmijehom na licu.
Bata je bio jedan od onih ljudi koji su živeli za pozorište, a to potvrđuje i njegova supruga Olga, koja je u intervjuu detaljno opisala njihov život. Prema njenim rečima, Bata nije želeo da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, smatrajući da to nije bio njegov put. To je bila njegova želja koju je jasno izneo pred smrt.
Rani život i obrazovanje
Bata je rođen u porodici sa dva starija brata, Zdravkom i Živoradom, i sestrama Verom, koja je bila znatno starija od njega. Njegova majka je bila u klimaksu, što je bila komplikacija za njenu trudnoću. Iako nije bio naročito uspešan u školi, Bata je od malih nogu pokazivao izuzetan talenat za recitovanje. Iako su mu prirodne nauke bile teže, a matematika i fizika nisu ga zanimale, njegova ljubav prema pozorištu postepeno je postajala sve jača. Sa velikim trudom i posvećenjem odlučio je da se posveti glumi, uprkos tome što su mu mnogi govorili da to nije ozbiljan poziv.
Njegova ljubav prema pozorištu
Danilo Stojković je počeo svoju glumačku karijeru skromno, a njegova supruga Olga, koja je takođe bila deo sveta pozorišta, setila se svojih prvih susreta s njim. “Upoznali smo se u pozorištu, u zgradi Borbe. Ja sam ih prvo preslišavala, a onda gledala njihove diplomske predstave,” prisetila se Olga. Počela je da se bavi pozorištem kroz garderobu, a kasnije je postala i zadužena za druge pozorišne zadatke. “Pozorište je bilo najbolji životni fakultet,” rekla je Olga, što jasno ukazuje na njihovu duboku povezanost sa svetom umetnosti.
Privatni život i karakter
Bata je bio izuzetno tradicionalan čovek, potekao iz patrijarhalne porodice. Bio je zadužen za obezbeđivanje porodice i poštovao je red u svom domu. “Poštovao je starije, i porodica mu je bila najvažnija,” rekla je Olga. Međutim, njegov odnos sa glumom i pozorištem bio je za njega svetinja. Ponekad je bio “težak” kao osoba, jer nije trpeo gluposti i nije se libio da iskaže svoje mišljenje. Poznato je da je često provodio vreme sa prijateljima, u kafanama, dok je pozorište uvek bilo na prvom mestu. Bio je poznat po tome što je uživao u društvu, a njegovi prijatelji i kolege su ga obožavali upravo zbog njegovog duha.
Zdravlje i borba sa bolešću
Kada je Bata saznao da boluje od raka pluća, nastavio je da živi svoj život sa istom energijom i posvećenošću. Bez obzira na fizičke bolove i operacije, nikada nije dopuštao da zdravlje utiče na njegov profesionalizam. Olga je često pričala kako je Bata, uprkos brojnim operacijama i problemima sa nogama, nastavio da igra na sceni. “Snaga volje je čudo,” rekla je Olga, prisećajući se kako je Bata čak i u teškim trenucima nastavio da se bori, ne dopuštajući da njegovoj publici bude jasno koliko mu je teško.
Jedna od njegovih najpoznatijih osobina bila je njegova sposobnost da se nosi sa životnim izazovima sa humorom i samospoznajom. Posle jedne operacije, rekao je: “Dobro je, sada sam ponovo rođen.” Ove reči su najbolje prikazivale njegovu borbenost i unutrašnju snagu.
Venčanje i porodični život
Bata i Olga su se venčali 1991. godine, iako su zajedno proveli mnogo godina pre toga. Venčanje su obavili u strogoj tajnosti, jer su želeli da to bude samo njihova stvar. Iako su im se roditelji ponašali kao da su već u braku, formalizovali su svoj odnos tek tada. “Niko nije znao za to, osim nas,” prisetila se Olga. Njihov brak bio je stabilan, iako su oboje bili vrlo posvećeni svom poslu, a pozorište je zauzimalo prvo mesto u njihovim životima.
Odlazak i nasleđe
Danilo Stojković je preminuo 16. marta 2002. godine, ostavivši veliku prazninu u svetu pozorišta i među svojim prijateljima i kolegama. Njegova smrt rastužila je mnoge, a njegove legendarne uloge i duhoviti anegdoti živeli su u sećanju svih koji su ga poznavali. Iako nije bio savršen, Bata je bio istinski borac koji je živeo za svoju umetnost, a pozorište je bilo njegov život.
Njegovo nasleđe ne živi samo kroz njegove uloge, već i kroz njegovu sposobnost da ostavi snažan utisak na sve ljude koji su ga poznavali. Danas, i više od dve decenije nakon njegove smrti, sećanje na njega je i dalje živo.
