U današnjem članku osvrnućemo se na život i poslednje trenutke Milorada Mandića Mande, jednog od najomiljenijih glumaca Srbije, čije je nasleđe ostalo duboko utisnuto u srcima mnogih generacija.
- On je bio osmeh jedne nacije, simbol radosti, detinjstva i pozorišta, čija je energija i emotivnost zračila sa scene.Milorad Mandić, poznat kao Manda, preminuo je 15. juna 2016. godine, i to dok je još bio na pozorišnoj dasci, u trenutku kada je igrao u predstavi Petar Pan. Bio je u kostimu Kapetana Kuke, liku koji je obožavao i koji je postao jedan od njegovih zaštitnih znakova. Publika je bila puna dece, a niko nije ni slutio da će to biti njegova poslednja predstava.
Predstava se odvijala u Pozorištu “Boško Buha”, poznatom mestu gde su se rađale mnoge uspomene na bezbrižno detinjstvo. Manda je bio pun energije, kao i uvek, i davao je svoj maksimum. Međutim, u jednom trenutku, iznenada se srušio na sceni. Publika, navikla na njegove šale i glumačke obrte, pomislila je da je to deo predstave. Deca su se smejala, a njegovi kolege čekali su sledeći njegov pokret. Ali pokret nije došao. Niko nije znao šta se zaista desilo.
U sali je nastupio muk i šok. Predstava je odmah prekinuta, a pozvana je hitna pomoć. Lekari su brzo reagovali i pokušali su da reanimiraju Mandića, ali srce ovog velikog glumca prestalo je da kuca upravo na mestu koje je voleo najviše — na sceni, na dasci koja mu je značila život. Njegova smrt od masivnog srčanog udara potresla je ne samo porodicu i prijatelje, već i mnoge u zemlji koji su ga obožavali.
Godinama kasnije, njegova supruga Anja Mandić otvorila je dušu i ispričala kako je taj tragični trenutak izgledao iz njene perspektive. Ona je ispričala da su se tog dana, kao i uvek pre svake predstave, pripremali na pozdrav i podršku koju su razmenjivali. Tog dana, nažalost, nisu uspeli da ga poljube pre nego što je izašao na scenu. Sedela je u prvom redu i kada je video kako je Manda pao sa „broda“ u predstavi, mislila je da je to deo igre. Međutim, kada se nije pomerao, shvatila je da nešto nije u redu.
- Anja se tada osvrnula na okolinu tražeći potvrdu svojih sumnji. Ugledala je koleginicu Bobu Mićalović kako zbunjeno gleda u nju, što je dodatno pojačalo njen strah. Sama je skočila na scenu želeći da mu zatvori oči, ali one su bile otvorene i bilo je jasno da nije dobro. Iza nje, na stolici u publici, sedeo je njihov sin Andrija, tada dečak od samo devet godina, koji je sve to gledao u tišini.
- Dok je pozorište bilo evakuisano, Anja je ostala na sceni, boreći se sa sopstvenim osećanjima i strahom, dok je mali Andrija ostao sam među ostalim gledalcima. Kada je stigla u bolnicu, lekari su joj saopštili istinu o Mandićevom stanju. Odmah je pozvala njegova starija deca da ih obavesti o tragediji. Znala je da se nešto strašno dogodilo.
Najpotresniji deo te priče odnosi se na reakciju njenog sina. Andrija je upitao: “Gde je tata?” i Anja mu je, bez izbegavanja, rekla istinu. Taj njegov krik bola i tuge, kako je rekla, nikada neće zaboraviti. Dala mu je jastuk da udara po njemu, dok je plakao i vikao da ne želi da živi. Uprkos njegovoj patnji, u tom trenutku bilo joj je važno da dozvoli sinu da izrazi svoju tugu i bol.
Iako je bol zbog gubitka bila ogromna, Anja je dve nedelje nakon tragedije vratila se na scenu. Taj povratak bio je emotivan i teško ga je opisati rečima. Osećala se kao da je u nekom matriksu, ispričala je, ali je odlučila da ima pravo da živi i nastavi dalje. Sin Andrija ju je podržavao, hrabrio da se ne preda tugi i da nastavi da se bori.
Milorad Mandić Manda ostaje zapamćen kao čovek čiji je život bio u službi radosti i umetnosti. Njegov odlazak na sceni, dok je igrao lik koji je toliko voleo, još više je urezan u kolektivnu memoriju. On nije samo bio glumac; bio je simbol detinjstva, pozorišne magije i iskrene emocije. Njegova smrt na sceni podsetila nas je koliko je pozorište zaista njegovo prirodno okruženje i mesto gde je bio najsrećniji.
Ostaće upamćen kao jedan od najvećih glumaca koji su svojim radom obeležili vreme i srca ljudi širom zemlje. Njegova supruga Anja i deca nastavljaju da čuvaju njegovo sećanje, a njegova publika nikada neće zaboraviti osmeh koji je milione ljudi učinio srećnim.Takođe, njegova priča o poslednjim trenucima podseća nas na nepredvidivost života i koliko je važno da cenimo svaki trenutak, ali i da se suočavamo s gubicima sa snagom i ljubavlju. Manda je otišao na način koji odražava njegovu posvećenost i ljubav prema umetnosti, ostavljajući trajni pečat koji će vekovima odjekivati
