O bubrezima se obično ne razmišlja sve dok ne počnu da šalju jasne signale za pomoć. A oni, zapravo, rade bez pauze: propuštaju krv kroz svoje „filtere“, saznajte više u nastavku…
- uklanjaju suvišnu tečnost i otpadne materije, pomažu u održavanju pritiska, ravnoteže minerala i kiselinsko-baznog statusa, pa čak utiču i na stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Kada taj sistem posustane, posledice se ne vide odmah – i baš zato problemi s bubrezima često ostanu neprimećeni sve do ozbiljnog oštećenja. Prepoznavanje ranih znakova je ključno.
Prvi alarm često se vidi na koži i noktima. Nakupljanje supstanci koje bubreg više ne izbacuje može dovesti do uporne suvoće, intenzivnog svraba (posebno noću), tamnijih mrlja ili promene boje kože. Nokti umeju da dobiju neobičan izgled – gornji deo bledi, donji tamniji – što nije samo estetska neprijatnost, već poruka da detoksikacija u telu ne funkcioniše kako treba.
- Drugi trag vodi kroz stomak i apetit. Kada bubrezi slabije rade, varenje ume da „zakoči“: javlja se gađenje prema hrani, gubitak apetita, nadutost već posle malih obroka. Neki opisuju metalni ukus u ustima, mučninu ili povremena povraćanja. To nije prolazna „neželja“, već posledica preopterećenog organizma.
Treće, neravnoteža minerala (natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor) pogađa mišiće i nerve. Mogu se javiti grčevi, trnjenje, peckanje ili nagon da se noge stalno pomeraju, naročito noću. San postaje isprekidan, a dani teži, jer neispavanost i bolovi stvaraju začarani krug umora.
- Četvrti, višak tečnosti se zadržava u tkivima. Tipično je oticanje članaka i stopala, „pufnasto“ lice ujutro, otečeni kapci i izraženiji podočnjaci. Otoci ne znače uvek problem s bubrezima – mogu pratiti i druga stanja – ali u kombinaciji s ostalim znacima treba ih shvatiti ozbiljno.
Peti, umor koji ne prolazi i „magla u glavi“ mogu biti posledica anemije: bubrezi slabije luče eritropoetin, hormon koji podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. S manje kiseonika u tkivima, koncentracija opada, javlja se zaboravnost, a svakodnevne aktivnosti deluju teže nego inače.
- Šesti, u kasnijim fazama, kada je funkcija bubrega ozbiljno smanjena, dolazi do lavine komplikacija: pogoršanja rada srca i pluća, teških poremećaja metabolizma i skoro potpunog prestanka izlučivanja mokraće. Tada su opcije dijaliza ili transplantacija – još jedan razlog da se reaguje mnogo ranije.
Dobra vest je da se poremećaji bubrežne funkcije mogu na vreme otkriti jednostavnim analizama. Krvni testovi za kreatinin i ureu, izračunavanje brzine glomerulske filtracije (GFR), osnovna krvna slika sa hemoglobinom i pregled urina (tragovi proteina, krvi, kristala) daju ranu sliku stanja. Posebno je važno da se proveravaju ljudi sa većim rizikom: osobe sa dijabetesom, povišenim pritiskom, kardiovaskularnim bolestima, autoimunim stanjima ili porodičnom istorijom bubrežnih oboljenja – čak i ako nemaju vidljive tegobe.
- Prevencija ne mora biti komplikovana. Dovoljno je uvesti deset malih navika koje prave veliku razliku: piti dovoljno vode (otprilike 1,5–2 litra dnevno, ako lekar nije drugačije savetovao), smanjiti so i industrijski prerađenu hranu, redovno meriti krvni pritisak i glikemiju, održavati zdravu telesnu težinu, kretati se svakog dana, ostaviti cigarete i ograničiti alkohol, jesti raznovrsno (puno povrća, voća, integralnih žitarica), izbegavati nekontrolisanu upotrebu analgetika i drugih lekova bez saveta lekara, i ići na preventivne preglede makar jednom godišnje.
