U današnjem članku pričamo o otkriću koje je promenilo percepciju umetnosti, i to na način koji niko nije mogao da predvidi. Leti 1986. godine, švedski farmer je u podrumu napuštene seoske kuće naišao na nešto zaista neobično.
Među zaboravljenim stvarima, u velikim drvenim sanducima prekrivenim slojem prašine, pronašao je više od 1.200 slika. Po otvaranju sanduka, zapanjila ga je njihova sadržina – slike sa geometrijskim figurama, živim bojama i apstraktnim oblicima. Iako je bio zbunjen, nije znao šta da misli o tome, pa je pozvao svog komšiju da mu pomogne da shvati o čemu se zapravo radi. U početku su se pitali da li su slike deo neke pozorišne scenografije ili, čak, ilegalne robe, ali ništa od toga im nije delovalo tačno. Tek kada su primetili potpis u uglu slika sa imenom „Hilma af Klint“, postalo im je jasno da su naišli na nešto izuzetno. Oduševljeni i pomalo zbunjeni, odlučili su da pozovu stručnjake.
- Ubrzo su došli muzejski radnici, koji su odvezli slike na dalju analizu. Ono što su otkrili bilo je zaista revolucionarno. Naime, radovi koje je stvorila Hilma af Klint predstavljali su pionirski korak u svetu apstraktne umetnosti. Ona je stvarala apstraktne slike mnogo pre nego što su umetnici poput Vasilija Kandinskog, Kazimira Maljeviča i Piet Mondrijana postali poznati po sličnim eksperimentima u umetnosti. Njeni radovi, sa neobičnim geometrijskim oblicima i živim bojama, preteča su apstraktne umetnosti kakvu danas poznajemo.
Hilma af Klint rođena je 1862. godine u Stokholmu. Odrasla je u porodici u kojoj su matematika i umetnost igrali ključnu ulogu. Otac, matematičar, podsticao je njeno interesovanje za geometrijske oblike, dok je strast prema slikarstvu vodila do toga da postane jedna od retkih žena primljenih na Švedsku akademiju likovnih umetnosti. Za život je zarađivala slikajući portrete i pejzaže, međutim, ubrzo je postala fascinirana naučnim otkrićima tog vremena, poput rendgenskih zraka i elektromagnetnih talasa. Ta istraživanja su joj otvorila vrata u svet nevidljivih dimenzija, i verovala je da postoji nešto izvan onoga što ljudsko oko može da opazi. Ova otkrića podstakla su je da istraži kako umetnost može da predstavi svet koji nije uvek opipljiv, onaj koji je izvan dosega ljudskih čula.
Iako je bila duboko duhovna osoba, Hilma nije bila sama u svom istraživanju. Pridružila se grupi žena poznatoj kao „Petorka“, koja je praktikovala duhovne seanse, bavila se automatskim pisanjem i istraživala razne načine za kreativno izražavanje. Inspirisana ovim iskustvima, Hilma je počela stvarati slike koje su u osnovi predstavljale kanalisanje poruka iz drugih, nevidljivih dimenzija. Apstraktna umetnost koju je stvarala bila je njen način da prenese poruke iz sveta koji nije bio vidljiv golim okom.
- Međutim, bila je svesna da svet u kojem je živela nije bio spreman za takve radikalne promene u umetnosti. Shvatila je da njeni radovi neće biti prihvaćeni u trenutku kada su nastali, pa je odlučila da živi dvostruki život. Dok je javno nastavila da stvara konvencionalne slike, poput portreta i pejzaža, kako bi održala svoj ugled, tajno je stvarala ogromne količine apstraktnih dela. Svoje radove je sakrivala u zapečaćene kutije i postavila uslov da se ne otvore do 20 godina nakon njene smrti.
Nažalost, njen nećak, koji je bio njen jedini naslednik, preminuo je pre nego što su kutije sa slikama mogle biti otvorene, ostavljajući njeno revolucionarno delo da čeka još mnogo godina da bude otkriveno. Tek 1986. godine, kada su slučajno pronađeni ti zapečaćeni sanduci, svet je konačno imao priliku da vidi ono što je Hilma af Klint stvorila mnogo pre svojih savremenika.
Ovo otkriće je potpuno promenilo našu percepciju umetnosti, pokazujući nam da su apstraktne ideje o umetnosti postojale mnogo pre nego što smo ih mogli prepoznati. Hilma af Klint ostaje jedan od pionira u oblasti apstraktne umetnosti, čiji rad je sada prepoznat kao ključan u razvoju umetničkog izraza koji je oblikovao 20. vek.
