U današnjem članku prisetićemo se jednog od najblistavijih trenutaka u karijeri Milene Dravić, legendarne srpske glumice čiji je talenat i šarm zračio daleko izvan granica bivše Jugoslavije.
Godina je bila 1980., a crveni tepih prestižnog filmskog festivala u Kanu sijao je još jače pod njenim koracima. U svilenoj haljini koja je spajala eleganciju sa nacionalnim ponosom, Milena je tog dana ne samo osvojila nagradu za najbolju sporednu ulogu već i srca svih prisutnih.
- Uloga koja joj je donela ovu značajnu nagradu bila je u filmu “Poseban tretman”, reditelja Gorana Paskaljevića. Ali pored njenog izuzetnog glumačkog ostvarenja, pažnju publike i medija privukao je i njen upečatljiv stajling. Na sebi je nosila haljinu od prizrenske svile, raskošnih i božanstvenih boja, koju je posebno za tu priliku dizajnirao Aleksandar Joksimović, jedan od najuglednijih domaćih modnih kreatora tog vremena. Inspiraciju je pronašao u modelima starih srpskih haljina, čime je odao počast narodnoj tradiciji i istovremeno stvorio savremeni modni izraz koji je oduševio i najzahtevnije modne kritičare.
Uz haljinu, Milena je ponela i autentični stari srpski nakit, dodatno pojačavajući utisak spoja umetnosti i kulture. Njeno pojavljivanje izazvalo je pravu senzaciju. Stranci su prilazili sa divljenjem, raspitivali se o tkanini, čak je bilo i onih koji su je molili da im pomogne da nabave isti takav materijal. Ovaj trenutak zabeležen je i u monografiji “Milena Dravić”, autorke Tatjane Nježić, u kojoj su citirane Milenine reči koje svedoče o atmosferi tog dana, ali i njenoj ličnoj posvećenosti predstavljanju srpske kulture na svetskoj sceni.
Po povratku iz Kana, Milena nije zaboravila koliko je utisak koji je ostavila bio jak. U Beogradu je posetila prodavnicu “Duga resa”, tada poznato mesto za kupovinu tradicionalnog srpskog platna i sličnih rukotvorina. Kupila je čitavih 40 metara prizrenske svile, koju je potom slala u London, Pariz i druge evropske gradove. Bio je to njen način da nastavi priču koju je započela u Kanu – promociju domaće umetnosti, mode i nasleđa u jednom od najprestižnijih kulturnih konteksta.
- Milena se uvek trudila da i izvan granica zemlje ponese sa sobom nešto što podseća na njeno poreklo. Tako je i prilikom gostovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nastupala u predstavi “Milena u svetlu muškaraca”, rađenoj po tekstu Duška Radovića, ponela simbolične poklone koji su predstavljali delić srpske tradicije. Tom prilikom upoznala je i slavnu američku glumicu i pevačicu Lajzu Mineli. Susret je bio dirljiv, razgovor srdačan, a Milena joj je za uspomenu poklonila mali par srpskih opanaka – suvenir koji je u sebi nosio ne samo materijalnu vrednost, već i dušu jednog naroda.
Ovi trenuci nisu bili samo lične uspomene jedne glumice već i dokazi o tome kako umetnost i kultura mogu biti moćni ambasadori jednog naroda. Milena Dravić je svojim ponašanjem, stilom i izborima dosledno predstavljala lepote i vrednosti srpske tradicije, ali bez nametljivosti – sa dostojanstvom, ukusom i umetničkim senzibilitetom. Njena prisutnost na svetskoj sceni uvek je bila autentična i iskrena, a njena odanost sopstvenim korenima primer koji nadilazi granice profesije.
I danas, decenijama kasnije, sećanje na njen nastup u Kanu ostaje neizbrisivo – kao podsetnik da istinska elegancija dolazi iz unutrašnje snage, ljubavi prema svom narodu i posvećenosti umetnosti. Milena nije bila samo glumica koja nosi haljinu – ona je bila simbol jedne epohe, žena koja je spojila glamur sa identitetom, i dokazala da se najlepše svetlo reflektuje kada zrači iznutra.
