U današnjem članku govorićemo o tome kako je izuzetno važno naučiti da štitite svoje granice kada se susrećete sa toksičnim ljudima, posebno ako ne možete potpuno da se ogradite od njih.
Često se maltretiranje i loši odnosi javljaju iz dosade ili nezadovoljstva onih koji ih izazivaju, a najčešće se to događa u školskim ili radnim sredinama. Mnogi se svakodnevno suočavaju sa konfliktima, a ključno je naučiti kako se ne povrediti i kako izbeći situacije u kojima biste mogli biti nepravedno okrivljeni.
- Osobe koje maltretiraju druge često imaju sopstvene unutrašnje konflikte i osećanja krivice ili uvređenosti. To se manifestuje kroz njihovu sklonost da mešaju u tuđe odnose, zahtevaju od drugih ono što sami nisu u stanju da pruže, kao i da ometaju druge svojim postupcima i mislima. Oni često imaju lažni osećaj da im je nešto svima dužno, što vodi ka neprekidnim sukobima i neprijatnostima u njihovim međuljudskim odnosima. Takav stav ih često dovodi do toga da konstantno nailaze na probleme jer ne pokušavaju da razumeju situaciju ili da isprave svoje greške.
Na primer, u sitaciji kada osoba koja nije dobila poštovanje postane ljubomorna i počne da zahteva poštovanje od nekoga ko ju je odbacio, nije iznenađujuće što može naići na grubost ili čak agresiju kao odgovor. Pre nego što se uvredite zbog nečijeg lošeg ponašanja, važno je da se zapitate šta ste vi mogli učiniti da to izazove — ali ako nema opravdanja, vreme je da naučite kako da zaštitite svoje granice.
To može uključivati različite taktike: pariranje rečima, razvijanje veštine da jasno i lepo komunicirate, ukazivanje na svoju nepovredivost i, ukoliko je potrebno, izražavanje nezadovoljstva ako se vaša prava krše. Veoma je važno znati da ne treba dozvoliti da bilo ko slobodno prelazi preko vaših granica, jer to vodi do daljeg ponižavanja i lošeg tretmana.
Jedna od najvažnijih stvari u ovakvim situacijama jeste izbegavanje komunikacije sa osobama koje su ljute ili uvređene. Kada su emocije pojačane, čak i najbezazlenije reči mogu biti protumačene kao napad, što samo pogoršava odnose i stvara nove konflikte. Zbog toga je često bolje prekinuti razgovor na vreme, nego ga nastavljati u momentima kada su svi učesnici emotivno napeti.
- Iako namerno ignorisanje može povrediti, postoji način da se razgovor prekine na pristojan i smiren način, bez dodatnih tenzija. Možete reći nešto poput: „Hajde da o ovome pričamo malo kasnije,“ ili „Mislim da je najbolje da se oboje sada malo ohladimo i razmislimo.“ Kada ove reči izgovorite ljubazno i tiho, one neće dodatno povrediti osobu koja je ljuta. Važno je razumeti da ljutnja može zamagliti sluh, pa čak i obične, dobre namere mogu biti shvaćene kao neprijateljski stav.
Ljudi skloni ljutnji mogu lako protumačiti svaku reč kao nepoštovanje ili uvredu, pa je zato najbolje izbeći razgovor sa njima dok se ne smire. Ovakav pristup pomaže da se izbegnu nepotrebni konflikti i štiti vaša emocionalna sigurnost.
Posebno je zanimljivo što je ovu mudrost potvrdio i Sveti Pajsije Atonski, poznati monah sa Svete Gore Aton, koji je govorio o tome kako se ophoditi prema onima koji vas vređaju. On je rekao da je, ako je neko ljut ili iritiran, bolje ne pokušavati da razgovarate sa njim, čak ni na ljubazan način. U tom trenutku, ta osoba je poput ranjenika kome i najmanji dodir može još više da pogorša bol. Njegove reči nas podsećaju koliko je važno poštovati emocionalno stanje drugih i koliko je ponekad korisnije sačekati pravi trenutak za razgovor, nego siliti komunikaciju kada je neprijatnost u vrhuncu.
Sve ovo ukazuje na to da je u kontaktima sa toksičnim ili neprijatnim ljudima ključ sačuvati sopstveni mir i jasno postaviti granice. Naučiti kada stati, kada se povući i kako izražavati svoje potrebe na smiren i promišljen način, omogućava vam da sačuvate svoje emocionalno zdravlje i izbegnete nepotrebne sukobe. U krajnjoj liniji, zaštita ličnih granica nije samo čin odbrane, već i znak poštovanja prema sebi, koji drugi ljudi moraju naučiti da prihvate.
