U današnjem članku govorićemo o izazovima sa kojima se suočavaju ljudi kada zakorače u petu deceniju života. Ulazak u sredovečne godine često donosi niz telesnih i psihičkih promena koje mnogi teško prihvataju.
Starenje nije samo broj na papiru – ono sa sobom nosi pad kondicije, pojavu zdravstvenih tegoba i promenu životnih prioriteta. Međutim, stručnjaci ističu da se proces starenja može učiniti dostojanstvenijim i zdravijim ukoliko se na vreme pristupi njegovom usporavanju kroz promene u načinu života.
- Prema mišljenju doktora Karla Verganija, profesora gerijatrije sa Univerziteta u Milanu i autora knjige „Nova dugovečnost“, neophodno je još u mladosti razviti naviku aktivnog življenja. Ipak, čak i ako ta faza u životu nije bila posvećena fizičkoj aktivnosti, nikad nije kasno da se stil života promeni. Umerena fizička aktivnost najmanje tri puta nedeljno preporučuje se kao ključna mera jer pomaže telu da očuva svoje vitalne funkcije i uspori procese koji prirodno dolaze s godinama.
Jedna od najčešćih i najopasnijih tegoba u starijem dobu jeste povišen krvni pritisak, koji značajno povećava rizik od infarkta i moždanog udara. Kardiolozi stoga savetuju ograničavanje unosa soli, izbegavanje prekomernog konzumiranja alkohola, gubitak suvišnih kilograma, kao i odricanje od cigareta. Takođe, redovno merenje krvnog pritiska kod kuće može biti presudno u pravovremenom reagovanju. Pre samog merenja važno je izbegavati pušenje, kofein i gazirana pića, a i obrok treba biti završen bar dva sata ranije jer varenje može uticati na niže vrednosti pritiska. Temperatura prostorije takođe ima uticaj – u hladnijem okruženju, pritisak može biti veći nego što jeste u realnosti.
Kako godine odmiču, često dolazi i do problema sa vidom. Jedno od najčešćih oboljenja koje pogađa ljude između pedesete i šezdesete godine jeste katarakta. Ona se manifestuje zamagljenim vidom, duplim slikama i osećajem umora u očima. Prevencija uključuje svakodnevno nošenje naočara za sunce, izbegavanje pušenja – jer ono povećava rizik za nastanak ove bolesti i do 80 odsto – kao i konzumaciju hrane bogate vitaminom A. Namirnice poput šargarepe, spanaća, kupusa, dinja i trešanja mogu značajno doprineti očuvanju vida.
- Još jedan od čestih problema u poznijem dobu jeste slabljenje sluha, koje obično započinje posle šezdesete godine. Ova pojava često ostaje neprimećena jer se razvija postepeno. Jednostavan test može pomoći da se prepozna problem: ako vam smeta jačina tona radija ili televizora drugima u kući, ako ne čujete da zvoni telefon, ako teško pratite razgovore u društvu, često tražite da vam se nešto ponovi ili morate da gledate sagovornika u lice da biste ga razumeli – možda je vreme da posetite otorinolaringologa. Pravovremena dijagnostika može sprečiti dodatne komplikacije i poboljšati kvalitet života.
Jedan od najneprijatnijih problema, o kojem se malo govori, jeste nekontrolisano mokrenje, koje pogađa veliki broj starijih ljudi. Iako mnogi izbegavaju da se obrate lekaru iz osećaja stida, rešenje postoji. Urolozi preporučuju posebne vežbe koje jačaju mišiće donjeg stomaka, a koje se mogu sprovoditi svakodnevno. U određenim slučajevima lekovi, koje propisuje isključivo lekar, mogu pomoći u regulaciji ovog problema. Ukoliko situacija izmakne kontroli, postoje i hirurške metode koje mogu trajno rešiti nelagodnosti uz minimalnu invazivnost.
U zaključku, sredovečnost ne mora nužno značiti pad kvaliteta života. Naprotiv, ona može predstavljati novu šansu za brigu o sebi i svojevrsni preporod. Uz malo volje i discipline, moguće je živeti aktivno, zdravo i zadovoljno i u godinama koje slede. Starenje ne možemo zaustaviti, ali možemo znatno uticati na njegov tok i kvalitet života koji ga prati.
