U današnjem članku govorimo o tome kako skandinavski model vaspitanja i obrazovanja već decenijama privlači pažnju širom sveta.
- Njihov način odrastanja dece u velikoj meri se razlikuje od onoga na što smo mi navikli, a ipak rezultati govore sami za sebe – deca odrastaju u samopouzdane, zadovoljne i socijalno zrele osobe. U centru pažnje nisu ocene i testovi, već razvijanje socijalnih veština, učenje kroz igru i što češći boravak u prirodi.
Zanimljivo je da mnogi iz naše sredine ostanu iznenađeni kada vide kako se, recimo, na Islandu ili u Norveškoj odgajaju deca. Ta kultura stavlja naglasak na slobodu, poverenje i individualni razvoj.
Jedna od onih koji su to iskusili iz prve ruke je Katarina Milješić iz Beograda, koja se sa suprugom i troje dece – Emilijom, Helenom i Damjanom – preselila u mali grad Narvik na severu Norveške. Kaže da im prilagođavanje još traje, ali da ih okolina i priroda svakodnevno oduševljavaju. Najveće iznenađenje za nju je bila srdačnost i otvorenost ljudi, iako priznaje da je teško naviknuti se na to što niko nigde ne žuri, pa se i jednostavni poslovi znaju otegnuti.
U norveškim školama deca počinju sa šest godina, a ono što mnogima deluje neobično jeste da od prvog do osmog razreda nema klasičnog ocenjivanja. Postoje testovi u petom i osmom razredu, ali oni služe isključivo da se proceni nivo znanja, a ne da se deca međusobno takmiče. Sav potreban školski materijal – rančevi, knjige, sveske i pribor – obezbeđuje škola, a koristi se samo u učionici. Komunikacija između roditelja i nastavnika odvija se preko posebne aplikacije, čime se smanjuje papirologija i povećava transparentnost.
- Posebna pažnja posvećuje se aktivnostima na otvorenom. Jednom nedeljno organizuju izlete u prirodu, bilo da je to šuma, park ili morska obala. Od drugog razreda deca imaju časove plivanja, a tokom redovne nastave provode napolju najmanje dva sata dnevno.
Zanimljivo je i to što je u norveškoj kulturi odeća važnija od samog školskog pribora. Njihova izreka „Nema lošeg vremena, samo loše odeće“ pokazuje koliko cene pripremu za sve vremenske uslove. Roditelji ne moraju da kupuju pribor, ali su odgovorni da dete uvek ima adekvatnu garderobu. Pravilo „tri sloja“ podrazumeva tanak sloj vunenog veša koji zadržava toplotu, srednji sloj od vune ili filca, te zaštitni sloj poput kišne ili zimske odeće. Obavezne su i vodootporne čizme, kapa, rukavice i šal.
- Katarinina mlađa deca idu u vrtić koji je podeljen u dve grupe – od nula do tri godine i od četiri do šest godina. Jedna vaspitačica brine o najviše četvoro dece, što omogućava mnogo pažnje i individualnog rada. Dva puta nedeljno mlađa i starija grupa provode vreme zajedno, kako bi učili međusobnu obazrivost i pomagali jedni drugima. Deca u vrtiću dnevno borave napolju i do tri sata, a jednom nedeljno imaju zajednički topli obrok.
Roditeljski pristup u Norveškoj izuzetno je opušten. Ne praktikuje se fizičko kažnjavanje, a i povišen ton se retko koristi. Umesto strogih kazni, prednost se daje razgovoru i objašnjavanju posledica. Interesantno je da je uobičajeno da bebe i mala deca spavaju napolju u kolicima, čak i kada pada sneg ili kiša, verujući da to jača imunitet.
Slobodno vreme, posebno vikendom, najčešće se provodi u prirodi – pecanje, planinarenje, vožnja kajaka ili jednostavno šetnja po šumi deo su svakodnevice. Postoji i nepisano pravilo da se slatkiši jedu samo subotom, što većina roditelja poštuje, ali bez nametanja drugima.
Ono što posebno izdvaja ovaj model jeste međusobno poverenje između roditelja, škole i zajednice. Svi zajedno nastoje da deca odrastaju u zdravom, podsticajnom okruženju, gde se uspeh ne meri samo akademskim postignućima, već i sposobnošću da budu srećna, empatična i samostalna. Norvežani veruju da upravo kroz takvo vaspitanje stvaraju odrasle osobe koje su spremne da doprinesu društvu, ali i da žive ispunjen i uravnotežen život.
U suštini, skandinavski pristup pokazuje da se kvalitetno obrazovanje i zdravo detinjstvo ne zasnivaju isključivo na knjigama i učionicama, već i na igri, slobodi, boravku u prirodi i međusobnom poštovanju. Takav način odrastanja oblikuje ljude koji znaju da cene male stvari, uživaju u trenutku i razvijaju trajne vrednosti.
