U današnjem članku obrađujemo temu koja mnogima svakodnevno započinje dan kafa. Za neke ona je jutarnji ritual bez kojeg ne mogu da funkcionišu, dok za druge ostaje povod za brojne rasprave o njenom uticaju na zdravlje.
- Iako se mišljenja i preporuke često razlikuju, jedno je sigurno – kafa nije samo piće, već i deo kulture, navike i svakodnevice.Prema mnogim naučnim istraživanjima, kafa u umerenim količinama može imati blagotvoran efekat na organizam. Velika studija sprovedena na Harvard univerzitetu, koja je trajala čak tri decenije i obuhvatila skoro 50.000 žena, došla je do zanimljivih rezultata. Pokazalo se da osobe koje piju jednu do tri šoljice dnevno imaju veću šansu da stare zdravije. Pored toga, ispitanice su imale manji rizik od razvoja srčanih oboljenja i zabeležena je niža stopa smrtnosti.
Međutim, nije sve tako jednostavno. Postoje i studije koje upozoravaju na moguće negativne efekte konzumacije većih količina kafe. Na primer, istraživanje objavljeno 2022. godine u publikaciji Američkog udruženja za srce pokazalo je da osobe sa povišenim krvnim pritiskom, koje redovno piju veću količinu kafe, imaju povećan rizik od smrtnosti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima. Ovakvi rezultati ukazuju na to da je individualni pristup ključan.
Stručnjaci širom sveta ističu da je upravo umerenost najvažnija kada se govori o konzumaciji kofeina. Preporuka Američke agencije za hranu i lekove (FDA) jeste da maksimalan dnevni unos kofeina ne prelazi 400 miligrama. Važno je naglasiti da ovaj limit ne obuhvata samo kafu, već i sve druge izvore kofeina poput čajeva, energetskih pića, gaziranih napitaka pa čak i čokolade.
Poznati zagovornik holističkog zdravlja, Dipak Čopra, izjavio je da svakodnevno konzumira dve do tri šoljice kafe ujutru, što se smatra bezbednim unosom. Sa njim se slaže i nutricionistkinja Roksana Ehsani, koja tvrdi da je ta količina u skladu sa preporukama sve dok se ne prelazi ukupna dnevna doza kofeina. Ipak, svaki organizam različito reaguje na kofein. Neki ljudi osećaju nervozu, ubrzan rad srca, pa čak i iscrpljenost već posle jedne šoljice.
- Ako primetite da nakon unosa kafe osećate lupanje srca, nemir ili imate probleme sa spavanjem, vreme je da ozbiljno razmotrite smanjenje količine koju konzumirate, savetuje dijetetičarka Džesika Silvester. Posebno osetljive grupe kao što su trudnice, osobe sa dijabetesom ili srčanim problemima, moraju biti posebno obazrive.
Za trudnice se preporučuje da unos kofeina bude ograničen na 200 miligrama dnevno, što je otprilike jedna velika šolja slabije kafe. Pored kofeina, i dodaci poput šećera i mleka mogu uticati na zdravlje, naročito kod ljudi sa hroničnim oboljenjima. Takođe, preporuka za tinejdžere jeste da izbegavaju kofein u potpunosti, jer njihovo telo još nije u potpunosti razvijeno da pravilno metaboliše tu supstancu.
Nutricionisti ističu i još jedan važan savet – ne piti kafu na prazan stomak. Iako mnogi to čine ujutru odmah po ustajanju, stručnjaci savetuju da je mnogo zdravije prethodno popiti čašu vode ili pojesti nešto lagano, poput voća ili par krekera. Na taj način se smanjuje rizik od želučane kiseline i nelagodnosti koje kofein može izazvati.
Ukoliko primetite da vam popodnevna kafa remeti ritam spavanja, bilo bi korisno da je ograničite samo na jutarnje sate. Kvalitet sna direktno utiče na zdravlje, i čak i blago narušavanje može uzrokovati hronični umor, slabiji imunitet i razdražljivost.
Na kraju, važno je shvatiti da je kafa piće koje ima složen uticaj na telo, i da ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve. Iako može doneti mnoge koristi, ključno je pratiti reakciju sopstvenog organizma i prilagoditi konzumaciju ličnim potrebama. Bilo da ste ljubitelj jake crne kafe, espresa ili nežnog kapućina, najvažnije je da je pijete svesno i odgovorno.
