Porodični život u Jugoslaviji: Razlike u broju dece i njihovoj ulozi kroz istoriju
U prošlim vremenima, porodica sa mnogim decom bila je gotovo pravilo, naročito u selima Jugoslavije. Za razliku od današnjih vremena, kada su velike porodice postale retkost, u prošlosti je bilo potpuno uobičajeno da roditelji imaju više od troje dece, pa čak i petoro. Naše bake i prabake često su bile majke velikih porodica, ali ne bi sva deca preživela do odraslog doba zbog čestih bolesti i nebrige.
Ekonomski razlozi za velike porodice
Jedan od ključnih faktora za velike porodice bila je ekonomska potreba. Naime, život u selima Jugoslavije bio je težak, a mnoge porodice su živile od male parcele zemlje. Prosečan životni standard bio je nizak, a mnogi su roditelji smatrali da su deca jedini način da osiguraju svoj opstanak u starosti. S obzirom na to da je bilo teško izdržavati roditelje u starosti, oni su morali da se oslone na decu da bi obezbedili svoje životne potrebe.
Naročito se smatralo da, ako roditelj ima više dece, postoji veća šansa da se stariji članovi porodice ne nađu u teškoj situaciji u starosti, jer će ih deca hraniti i brinuti se o njima.
Pored ekonomskih razloga, na porodice je uticao i klimatski uslovi. Na selu je bilo izuzetno teško preživeti, pa su ljudi verovali da će imati veće šanse za opstanak ako imaju više potomaka koji će im pomoći u radu na zemlji.
Uloga religije i tradicije u rađanju dece
Iako religiozni razlozi nisu bili dominantni, u to vreme je postojalo mišljenje da je grešno odlučivati koji će se ljudi roditi. Smatralo se da je božja volja ono što određuje broj i zdravlje dece, te su porodice pratile ovaj tradicijski princip. Takođe, tadašnje tradicije su omogućavale brak već sa 13 godina za devojke i sa 15 za mladiće, što je dovodilo do ranih brakova i velikih porodica.
Porodična dinamika: Sinovi, kćeri i uloga roditelja
Dok su roditelji imali mnogo dece, interesantno je da su se često očekivale i određene stvari vezane za spolove dece. Ako je prvo dete bilo devojčica, očevi bi bili manje zainteresovani i često su to primali sa žaljenjem. Majke su bile te koje su davale dodatnu podršku i morale su se nositi sa društvenim normama koje su bile prisutne.
Porodična dinamika je u velikoj meri zavisila od majke, koja je bila ključni stub porodice. Majka je u seoskim porodicama bila odgovorna za sve svakodnevne obaveze, od nabavke hrane do izrade odeće. Na selu je majka imala autoritet jednak očevoj, a često su je opisivali kao ženu koja je rešavala sve izazove porodice. Mnoge žene su obavljale teške fizičke poslove čak i dok su bile trudne, nastojeći da održe porodicu.
Životni uslovi i odnos prema deci
Život u tim vremenima bio je izuzetno težak, te je često moglo da se vidi da je stoka imala bolji tretman nego deca. Na primer, u slučajevima kada bi krava umrla, cela porodica bi bila ugrožena jer bi ostali bez hrane, dok bi smrt deteta bila smatrana sudbinom. Majke su često izjavljivale: „Rodiću drugo dete“ u slučaju smrti jednog deteta, jer su se smatrali kreatorima života.
Uloga baka i deka u odgajanju dece
Zbog napornog života na selu, bake i deke su imali značajnu ulogu u odgajanju unuka. Oni nisu samo čuvali decu, već su im prenosili korisna znanja o životu na selu, kao i o opasnostima koje su vrebale iz prirode. Deca su često slušala priče o vodama koje mogu da povuku, o vukovima koji prete, i drugim pričama koje su bile deo seoske psihologije i pripreme za opasnosti. Iako su se deca u mladosti često igrala u prirodi, od malih nogu su učena da se paze opasnosti.
Deca su, sa druge strane, već sa deset godina mogla da idu sama u šumu ili na njivu, bez straha od opasnosti, što je ukazivalo na činjenicu da su odrasli verovali da deca treba da odrastaju u zdravom okruženju.
Zaključak
Porodični život u Jugoslaviji, naročito u selima, bio je oblikovan tradicijom, ekonomskim potrebama i tradicijskim normama. S obzirom na to da je porodica sa mnogo dece bila osnovni stup opstanaka, društvo je u tom periodu imalo specifičan pogled na ulogu svakog člana porodice. Majke su bile glavni pokretači svakodnevnog života, dok su bake i deke prenosile mudrost i vrednosti budućim generacijama. Društvene norme bile su stroge, a život na selu, uprkos teškim uslovima, nosio je sa sobom vrednosti koje su bile neophodne za preživljavanje i očuvanje porodice.
