U današnjem članku, sve je više prisutna diskusija o važnosti zdrave ishrane, a posebno o tome koliko je bitno birati voće i povrće koje ne sadrži hemikalije.
Paradajz je jedno od najčešće korišćenih povrća u ishrani i koristi se tokom cele godine, kako u salatama, tako i u raznim jelima i sosovima. Međutim, pitanje koje mnogi postavljaju jeste: kako da znamo da li je paradajz prirodan ili prepun pesticida?
- Iako paradajz biološki spada u kategoriju voća, većina ljudi ga doživljava kao povrće. Ono što ga čini specifičnim je činjenica da se ne može prirodno čuvati tokom zime, zbog čega se u hladnijim mesecima, kao i u proleće, paradajz često uzgaja u staklenicima uz pomoć različitih hemijskih sredstava. U tim uslovima, biljke mogu biti tretirane pesticidima i stimulatorima rasta kako bi plodovi izgledali savršeno i izdržali dugi transport do trgovina. Međutim, postoje načini da se proceni da li je paradajz prirodan ili tretiran hemikalijama.
Jedna od najpouzdanijih metoda je da paradajz jednostavno presečete. Ako plod ima žućkaste pruge koje se šire ka kori ili čvrstu žutu masu u sredini, to može biti znak da je paradajz tretiran hemikalijama. Ove žute linije i čvrst centar često ukazuju na neprirodan razvoj ploda, što može biti rezultat ubrzanog sazrevanja pomoću veštačkih sredstava.
Pored ovog vizuelnog pokazatelja, izgled i uniformnost paradajza takođe mogu biti od pomoći u prepoznavanju prirodnog proizvoda. Ako su svi plodovi iste veličine, oblika i boje, a spoljašnji izgled im je gotovo savršen, velika je verovatnoća da dolaze iz industrijske proizvodnje gde se koriste hemijska sredstva za kontrolu rasta i estetike. Prirodan paradajz nikada neće biti savršeno simetričan, jer raste u prirodnim uslovima i podložan je uticajima iz okruženja, poput vetra i sunca.
- Takođe, pakovanje paradajza može biti indikator porekla. Plodovi koji su upakovani u plastične kutije ili prekriveni folijom često potiču iz velikih plantaža, gde se hemikalije koriste u većim količinama kako bi se produžio rok trajanja i poboljšala izdržljivost plodova. Takvi paradajzi obično imaju manji intenzitet ukusa i nižu nutritivnu vrednost. Suprotno tome, paradajz sa manje savršenim izgledom, sa neravnim linijama, blagim šarama, ili čak s ponekom brazdom, obično potiče sa manjih, lokalnih uzgoja. Iako ovi plodovi možda nisu vizuelno idealni, oni često imaju puniji i prirodniji ukus, a takođe postoji veća verovatnoća da nisu tretirani pesticidima ili su tretirani minimalno.
Još jedan bitan pokazatelj je miris. Prirodno uzgojen paradajz ima intenzivan, zemljani miris koji je prisutan čak i pri laganom dodiru kore. Nasuprot tome, plodovi tretirani hemikalijama često nemaju miris ili imaju slab, gotovo veštački ton. Ovaj miris može biti ključna karakteristika za prepoznavanje prirodnog paradajza.
Ako imate mogućnost, najbolja praksa je da kupujete paradajz direktno od proverenih lokalnih proizvođača ili na pijacama. Tako možete razgovarati sa prodavcem i saznati više o načinu uzgoja. Takođe, preporučuje se da paradajz temeljno operete pre upotrebe u vodi sa malo sode bikarbone ili sirćeta kako biste uklonili eventualne ostatke pesticida sa kore.
Za one koji žele potpunu kontrolu nad onim što konzumiraju, uzgoj paradajza kod kuće može biti odlična opcija. Čak i na malom prostoru poput terase ili balkona, možete gajiti sopstvene plodove. Nema ničeg sigurnijeg od paradajza koji ste sami posadili i negovali, čak i ako količine nisu velike.
Na kraju, važno je zapamtiti da zdravlje počinje od onoga što unosimo u organizam. Ulaganjem truda u prepoznavanje prirodnih proizvoda, činimo mnogo za svoje telo i, istovremeno, podržavamo održiv i odgovoran pristup ishrani.
