U današnjem članku donosimo emotivnu i snažnu priču o ljubavi, borbi, razdvajanju i ponovnom pronalaženju puta jedno ka drugom priču o Lisi Nimi i Patriku Svejziju, paru čija veza nije bila savršena, ali je bila duboka, stvarna i postojana.
- Zima 1987. godine bila je prelomna tačka za njih dvoje. Lisa je spakovala malu torbu, ostavila tiho poruku na kuhinjskom pultu i izašla iz njihove zajedničke kuće. Brak koji je nekada bio čvrst i skladan počeo je da trpi pod težinom holivudske slave, iscrpljujućih radnih obaveza i emocionalnih posledica Patrikove borbe s alkoholom. Nakon više od decenije zajedničkog života, odlučila je da napravi pauzu. Za razliku od burnih rastanaka punih ljutnje, njen odlazak bio je tih i prožet tugom – potreba da udahne, da se oslobodi pritiska.
Njih dvoje su se upoznali još kao tinejdžeri, u baletskoj školi Lisine majke, a venčali su se 1975. godine, mnogo pre nego što je Patrik postao svetski poznata zvezda. Lisa, disciplinovana i smirena plesačica, stajala mu je uz rame kroz sve neuspehe, odbijanja i borbe koje prate rane godine jedne umetničke karijere. Ali 1987. godine, kad je film Prljavi ples lansirao Patrika u zvezde, pukotine u njihovoj vezi više nisu mogle da se ignorišu. Slava je donosila i noći bez sna, neprestanu pažnju javnosti, obožavatelje koji nisu marili za granice, kao i njegov sve dublji pad u zavisnost. Lisa je osećala da se sve više udaljava, dok se on nalazio usred blica reflektora.
Njeno povlačenje nije bio čin kazne. Bila je to reakcija na bol. Iako nije otišla daleko, razdaljina među njima činila se ogromnom. Patrik je bio slomljen. Prijateljima je priznavao da je gubitak Lise teži od gubitka bilo koje filmske uloge. Počeo je da joj piše pisma – jedno svakog dana. Duga rukom pisana pisma, prepuna izvinjenja, sećanja i želja da ponovo započnu. Slale su se poštom, iako su živeli samo nekoliko kilometara jedno od drugog u Los Anđelesu. U svakom pismu, Patrik se vraćao u prošlost, prisećao se detalja iz njihovih početaka – njenog parfema u baletskim salama, njenog smeha kada bi se nervozno pripremao za audicije. Lisa je čitala svako od tih pisama.
Nedelje su prolazile. Pa mesec dana. Patrik je znao da mora učiniti više. Jednog dana je čuo da će Lisa držati čas baleta. Došao je, sa buketom ljiljana, njenih omiljenih. Stajao je tiho dok se čas nije završio, čekajući. Kad se Lisa pojavila, njihovi pogledi su se sreli prvi put posle dužeg vremena. Bez mnogo reči, drhtavih ruku i crvenih očiju, pružio joj je cveće. „Učiniću sve,“ rekao je tiho. „Sve da nas vratim.“ Bez reči, Lisa ga je zagrlila. I te večeri se vratila kući.
- Povratak nije značio trenutno izlečenje. Bilo je to postepeno obnavljanje poverenja. Patrik je počeo da ide na terapije, posvetio se trezvenosti, a Lisa je bila uz njega. Ne kao žena koja zaboravlja sve rane, već kao partner koji veruje u promenu. Sledeće godine, Patrik je u intervjuu izjavio: „Ljubav ne znači da nikad ne povrediš voljenu osobu. Ljubav je kada se boriš da ispraviš štetu koju si naneo.“
Iako nikada nisu javno govorili o detaljima razdvajanja, njihovo ponovno zbližavanje govorilo je sve. Počeli su da pišu zajedno scenarije. Godine 2003. Lisa je režirala film „Poslednji ples“, koji su zajedno napisali i u kojem su glumili – priču o dva plesača koji pokušavaju da pronađu isceljenje. Bio je to odraz njihovog stvarnog putovanja.
Njihova ljubav je ojačala i produbila se u godinama koje su usledile. Kada je 2008. godine Patriku dijagnostikovan rak pankreasa, Lisa je postala njegova stalna podrška. Bila je uz njega na svakom pregledu, brinula se o terapiji i štitila ga od novinara. U jednom intervjuu rekla je: „Nikada nije bio sam. Svake noći sam spavala pored njega tokom čitave bolesti.“
Patrik je preminuo 14. septembra 2009. godine. Lisa je bila pored njega, držeći ga za ruku. U poslednjim danima, zvao ju je „moja devojko“ i zahvaljivao joj što je ostala uz njega uprkos svemu. Njihovu priču nije definisala bajkovita savršenost, već hrabrost da se iznova biraju, čak i u najtežim vremenima. U toj istrajnosti leži snaga prave ljubavi.
