Dejan Milošević iz okoline Knića iznenadio je sve pre pet godina svojom neobičnom odlukom da pored grobova svojih roditelja podigne i svoju grobnicu. Iako je na prvi pogled ova odluka delovala neobično i pomalo bizarno, Dejan je objasnio da je ovaj potez potpuno prirodan i logičan, te nije bilo razloga za sumnju. No, ono što je još više zaintrigiralo ljude je činjenica da njegova grobnica podseća na luksuzni apartman, a ne na klasičnu grobnicu kakvu većina ljudi poznaje.
Neobična grobnica
Dejan je u razgovoru sa novinarima objasnio da za njega ovo nije nikakva ekscentričnost, već nešto sasvim uobičajeno. On tvrdi da grobnicu ne smatra simbolom nečega mračnog ili strašnog, već je gleda kao prirodan deo života. Njegova želja bila je da napravi prostor koji bi se uklopio u njegovu filozofiju o životu i smrti. Ovaj čovek je istakao da je u kontaktu sa monahinjama iz raznih manastira, te da je osnovna poenta njegovog projekta bila da grobnica bude u potpunosti od zemlje, a ne betona.
- “Želim da mi grobnica bude deo prirode, jer verujem da je to ispravno. Beton nije deo tog života, zemlja jeste,” rekao je Dejan.
Iako neki ljudi možda smatraju da je ovo grubo ili neprimereno, Dejan smatra da je njegov čin zapravo iskren i ljudski. U njemu ne postoji strah od smrti, niti želja da se izbegne stvarnost postojanja, jer za njega je život i smrt povezani u ciklusu koji treba prihvatiti.
Praktičnost i udobnost u grobnici
Interesantno je da Dejan svoju grobnicu koristi kao pribežište od svakodnevice. On je ovo mesto pretvorio u svoju ličnu oazu mira. „Ovdje se mogu opustiti i odmoriti. Niko me ne uznemirava, nema nikakvih telefonskih poziva ili ljudi koji traže nešto od mene. Dođem, upalim sveću svojim precima, odmorim se, a potom idem dalje“, objasnio je on. U njegovoj grobnici, koja se prostire na dva sprata, sve je uređeno kao pravi životni prostor.
- Tu se nalazi frižider pun namirnica.
- Alati su uredno raspoređeni.
- Tu je i slavska ikona, koja je, kako je Dejan rekao, deo njegovih duhovnih običaja.
Za njega, ovo je mesto gde se može potpuno izolovati od spoljnog sveta, opustiti i povratiti energiju. “Nikome ništa ne dugujem, niti mi iko dolazi na vrata”, dodao je.
Spomenik kao rezultat razmišljanja
Još jedna zanimljivost vezana za ovaj projekat je spomenik koji je Dejan napravio sebi. Umesto da troši veliku količinu novca na skupi spomenik, on je odlučio da uštedi i izgradi sebi celokupnu grobnicu za novac koji bi inače potrošio samo na spomenik. Spomenik koji je postavio je od hrastovine, a Dejan smatra da je to simboličan materijal koji predstavlja snagu i dugovječnost. “Zašto trošiti novac na nešto što će da nestane? Hrastovina je nešto što traje,” zaključuje on.
Dejanova priča izazvala je pomešane reakcije među ljudima, ali on je ostao dosledan svom verovanju da život i smrt treba prihvatiti sa spokojem. Za njega, njegova grobnica nije samo fizički prostor, već mesto spokoja i mirnog prihvatanja smrti kao deo života.
Zaključak
Dejan Milošević je svojim neobičnim postupkom podigao ne samo grobnicu, već i pitanje kako gledamo na smrt i šta smatramo prikladnim za večnu kuću. Iako mnogi nisu u potpunosti razumeli njegovu odluku, on je svojim postupkom želeo da pokaže da život i smrt nisu dva odvojena entiteta, već neizbežan deo istog ciklusa. Pri tome, Dejan nije želeo samo da zadovolji praktične potrebe, već i da stvori prostor u kojem će se osećati smireno i u skladu sa sobom, bez straha ili tuge. Njegov primer može biti inspiracija onima koji razmišljaju o smrti i spokoju na neobičan, ali potpuno prihvatljiv način.
