LJUDl SE MAS0VN0 ŽALE NA UM0R I MISLE DA JE KRIVAC PRITISAK: Dr Ivana otkrila ŠTA JE UZR0K!

Umor nije više samo naporno stanje u kom se nekad nalazimo, nego sve češće hronično stanje i simptom da nešto nije ni najmanje uredu. Danas otkrivamo šta se ustvari dešava.

U poslednjih nekoliko godina, a posebno u periodima kada životni tempo postaje ubrzan i svakodnevne obaveze preplavljuju, sve više ljudi prijavljuje stalni osećaj umora, čak i kada nije bilo ničeg neuobičajenog u njihovim danima. Iako se mnogi odmah upuštaju u pretpostavke, najčešće se sumnja na povišen ili snižen krvni pritisak kao glavni uzrok, ipak, kako tvrdi dr. Ivana, stručnjakinja koja godinama proučava uzroke umora, stvarni razlog za takav umor često nije ono što ljudi prvo pomisle.

• Prema njenim rečima, umor koji ljudi osećaju i opisuju kao „stalni“, „tup“, ili „kao da traje ceo dan“, retko ima jedan jedini uzrok. U većini slučajeva, to je posledica kombinacije faktora koji se postepeno nakupljaju dok osoba veruje da se radi o prolaznoj fazi. Najveća greška koju mnogi prave je potcenjivanje simptoma, zbog čega mnogi veruju da je dovoljno samo izmeriti krvni pritisak i da će time rešiti misteriju svog stanja. No, prema dr. Ivani, krvni pritisak je samo mali deo mnogo šire slike, a pravi uzrok iscrpljenosti često se nalazi negde drugde.

Ona naglašava da je važno razumeti kako te kombinacije faktora utiču na organizam i zašto ljudi često pogrešno tumače signale koje im telo šalje. Kada je dr. Ivana analizirala veliki broj slučajeva ljudi sa sličnim simptomima, primećeni su određeni obrasci koji se često ponavljaju. Naime, savremeni način života stvorio je stalnu izloženost informacijama, pritiscima i zahtevima, kako spoljašnjim, tako i unutrašnjim. Mnogi ljudi više nisu svesni razlike između trenutka kada su stvarno umorni i trenutka kada moraju da funkcionišu, te često zanemaruju signale svog tela, nastavljajući da funkcionišu po automatizmu. To samo povećava pritisak na njihovo telo i može dovesti do pogoršanja stanja.

Kao rezultat toga, organizam počinje slati snažnije impulse, koji se često pogrešno pripisuju povećanom krvnom pritisku, što vodi u začarani krug. Dr. Ivana objašnjava da je veoma važno razlikovati kratkotrajan umor od hroničnog umora. Kratkotrajan umor obično je rezultat napornog dana, loše prospavane noći ili perioda povećanog stresa. Međutim, kada umor traje danima, nedeljama ili mesecima, i kada osoba više ne može da se seti kada se poslednji put probudila odmorna, tada se mora razmišljati o širem kontekstu. U većini slučajeva, uzrok dugotrajnog umora nema nikakve veze sa krvnim pritiskom, već sa skrivenim faktorima o kojima ljudi retko razmišljaju dok ne postanu ozbiljni.

Dr. Ivana ističe da neki od najčešćih uzroka dugotrajnog umora, koje ljudi često ne prepoznaju, uključuju:

1. Nekvalitetan san, čak i kada se čini da osoba spava dovoljno sati.

2. Stalna izloženost stresu i emocionalno preopterećenje koje iscrpljuju organizam.

3. Nedostatak mikroelemenata i vitamina koji mogu značajno uticati na nivo energije.

4. Neregulisana rutina obroka ili preskakanje jela, što može uzrokovati pad energije.

5. Prekomerna upotreba uređaja, posebno u večernjim satima, što utiče na kvalitet sna.

6. Nedovoljno kretanja, čak i kod osoba koje smatraju da su fizički aktivne.

7. Psihološki faktori, poput nagomilanog stresa, koji ljudi često potiskuju.

Jedan od najvećih problema, prema rečima dr. Ivane, jeste što se simptomi često preklapaju. Na primer, osoba koja pati od nedostatka određenih nutrijenata može imati iste simptome kao i osoba sa hroničnom napetošću ili nesanicom, što dovodi do toga da ljudi smatraju da je jedini uzrok umora – krvni pritisak. Dr. Ivana napominje da povišen ili snižen pritisak retko izaziva konstantnu iscrpljenost, osim ako su u pitanju ekstremni nivoi, koje bi osoba sigurno primetila kroz druge specifične simptome.

• Zaista, kada ljudi danima osećaju teži umor, slabiju koncentraciju, povremenu nesvesticu ili maglovite misli, ne bi trebalo da se fokusiraju samo na merenje krvnog pritiska. Često to kašnjenje u potrazi za pravim odgovorima može odložiti trenutak kada bi trebalo da potraže stručnu pomoć. Dr. Ivana objašnjava da većina ljudi kupi aparat za merenje pritiska, meri ga nekoliko dana, zaključi da su im vrednosti u granicama normale i onda nastavljaju dalje, i dalje se osećajući loše.

Najčešći scenario izgleda ovako: osoba se probudi umorna, zaključi da je možda „spavala čudno“, ide na posao ili obaveze, primeti da nema energije sredinom dana, izmeri pritisak, vidi da su vrednosti u redu i nastavi dalje. Sledeći dan se ponavlja ista stvar. Nakon nedelju dana počnu da sumnjaju, misle da je možda problem u vremenskim promenama, godišnjem dobu ili „padanju imuniteta“, a vrlo malo ljudi razmišlja o tome da umor može biti rezultat nečega što nije odmah očigledno i što je tiho, ali veoma snažno utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Dr. Ivana ističe nekoliko kritičnih grešaka koje ljudi prave u vezi sa sopstvenim umorom:

1. Ignorisanje signala tela i mehanizama kojima telo pokušava da vas zaustavi.

2. Preuzimanje više obaveza nego što možete da podnesete, bez realne procene svojih granica.

3. Oslanjanje samo na pritisak kao indikator zdravlja.

4. Samostalno tumačenje simptoma bez konsultacije sa stručnjakom.

5. Navikavanje na umor i prihvatanje istog kao normalnog stanja.

Mnogi ljudi žive sa hroničnim umorom godinama, a da nikada nisu shvatili da je to zapravo ozbiljan problem. Ovo stanje postane deo njihovog identiteta, pa čak govore: „Takva mi je konstitucija“, „Odavno se tako osećam“ ili „Imam slab dan“. Međutim, kako dr. Ivana objašnjava, niko ne bi trebalo da se stalno oseća iscrpljeno. Takvo stanje je znak da nešto treba promeniti, istražiti i ispraviti.

Pored fizičkih uzroka, dr. Ivana naglašava i važnost emocionalnih opterećenja. Stres iz odnosa, posla, porodice, finansijskih briga ili nedostatka podrške može se akumulirati i veoma snažno odražavati na telo. Dovoljno je nekoliko meseci stalnog stresa da telo počne da reaguje padom energije, nesanicom, jutarnjom iscrpljenošću i osećajem da su čak i najjednostavniji zadaci naporni.

Na kraju, dr. Ivana naglašava da ne želi umanjiti značaj praćenja krvnog pritiska, već naprotiv, smatra ga važnim parametrom koji treba redovno pratiti. Međutim, ono što želi istaknuti jeste da krvni pritisak nije najčešći uzrok umora, i da se pravi problemi često nalaze iza kulisa. Kada se problemi sagledaju celovito, moguće je napraviti prvi korak prema rešenju i poboljšanju stanja.