U današnjem članku govorićemo o jednom od najneobičnijih i najkontroverznijih eksperimenata u istoriji biologije, koji je pomerio granice naučne etike i ljudske mašte. Profesor Ilja Ivanov, biolog i uzgajivač životinja, ostao je zapamćen po svojim eksperimentima ukrštanja različitih životinjskih vrsta, ali i po nesvakidašnjoj ideji da stvori hibrid majmuna i čoveka.
Njegovi poduhvati izazivali su brojne diskusije, nevericu, ali i zabrinutost zbog mogućih posledica.Na početku svoje karijere, Ivanov je bio pionir u oblasti veštačke oplodnje, sprovodeći svoje eksperimente na životinjama. Uveren je da za reprodukciju nije neophodan lični susret između mužjaka i ženke, već da je dovoljno da spermatozoidi dođu u dodir sa jajnim ćelijama. Ova ideja bila je revolucionarna za njegovo vreme, pa je još 1903. godine u Orlovskoj oblasti otvoren prvi punkt za veštačko osemenjavanje konja, po njegovoj metodi. Tako je Ivanov postao jedan od začetnika moderne reproduktivne biologije.
- Tokom narednih godina, njegova radoznalost i ambicija nisu stajale. U Sankt Peterburgu osnovana je posebna laboratorija i eksperimentalna stanica gde je Ivanov, kroz deset godina, sproveo eksperimente u oko trideset gubernija. Rezultati su bili impozantni: oplođeno je sedam hiljada kobila, dvadeset hiljada krava i čak sto hiljada ovaca. Međutim, njegova najvažnija zanimacija bilo je ukrštanje različitih vrsta životinja. Uspešno je ukrstio miša sa pacovom i zamorcem, domaću kravu sa bizonom, zebru sa magarcem, pa čak i antilopu sa kravom. Osećao se gotovo kao bog, stvarajući nove vrste koje priroda nikada ne bi spojila.
Najkontroverzniji i najpoznatiji deo njegovog rada bio je pokušaj stvaranja hibrida između majmuna i čoveka. Ova ideja, koja je mnogima delovala kao naučna fantastika ili čak naučni horor, imala je svoje mesto u okvirima Ivanovljeve opsesije da pomeri granice mogućeg.
Godine 1926, kao član Akademije nauka SSSR-a, Ivanov kreće na ekspediciju u Afriku. Sa sobom vodi i svog sina, koji je sledio očevu naučnu strast. U Gvineji osnivaju rasadnik majmuna, gde nastavljaju svoje eksperimente. Lokalni stanovnici koristili su specifične metode za hvatanje majmuna: psi su ih gonili, a ispod drveća su palili vatru sa opojnim biljem kako bi životinje pale sa grana. Iako su mnogi majmuni padali, neki su uspevali da izdrže ovu torturu, pa je sin profesora Ivanova čak i teško povređen od strane jedne od životinja.
Za Ivana i njegovog sina, ideja o mešanju čoveka i majmuna nije bila samo naučni eksperiment, već i ideološki projekat. Naime, Ivanov je čuo priče domorodaca o majmunima koji su, prema tvrdnjama, silovali žene, a te žene su potom rađale decu sa određenim fizičkim osobinama majmuna. Ova neproverena i groteskna priča dodatno je podstakla Ivanovljev interes za stvaranje novog oblika života.
- Međutim, eksperimenti su nailazili na velike prepreke. U Africi, žene nisu želele da učestvuju u njegovim istraživanjima, odbijajući da se dobrovoljno podvrgnu takvim procedurama. Zbog toga je Ivanov otišao u Suhumi, gde je organizovao rasadnik majmuna i doveo 13 životinja, od kojih je tri oplodio u pokušaju da ostvariti svoj cilj. Ipak, nijedna od ženki nije ostala trudna, što je bio veliki neuspeh za njegove eksperimente.
U pokušaju da pronađe učesnike za dalje testove, profesor je objavio oglas u lokalnim novinama „Sovjetska Abhazija“, pozivajući žene da se dobrovoljno prijave za eksperiment. Naglasio je da će sve biti urađeno u ime nauke i bez novčane naknade. Iznenađujuće, prijavilo se i nekoliko muškaraca i žena, spremnih da budu deo ove kontroverzne naučne avanture. Međutim, eksperimenti su ubrzo prekinuti nakon što su ruski emigranti u francuskim novinama počeli da ismejavaju Ivanova i njegove poduhvate, dovodeći ga u sumnju i javnu blamažu.
Na kraju iste godine, njegova karijera se drastično menja. Ilja Ivanov je uhapšen pod optužbom da je špijun i antisovjetski aktivista, što je praktično stavilo tačku na njegove naučne eksperimente i ambicije. Nije poznato kako bi se njegovi pokušaji završili da nisu bili prekinuti, ali ostaje činjenica da je Ivanov ušao u istoriju kao jedan od najoriginalnijih i najkontroverznijih naučnika, čiji su eksperimenti sa životinjama i ideja o hibridu čoveka i majmuna izazvali žestoke debate o granicama nauke i etike.
Ovaj slučaj pokazuje koliko ponekad nauka može ići daleko, pomerajući granice stvarnosti i suočavajući nas sa moralnim dilemama koje još i danas izazivaju pitanja o tome šta je dozvoljeno u ime istraživanja. Ivanovljeva priča je podsetnik na to da čak i najveći naučni geniji mogu imati zamke u svom razmišljanju i da ideje, koliko god bile inovativne, ne smeju da zanemare osnovne principe čovečnosti i odgovornosti.
