“Majka me rodila u 14. godini i ostavila u porodilištu: Uradio sam DNK i zanijemio od šoka kad sam vidio ko mi je otac, sad shvatam zašto me je mrzila”

U današnjem članku prepričava se potresna i složena priča muškarca po imenu Stiv Edsel, kojeg je majka rodila kada je imala samo četrnaest godina i odmah potom napustila u porodilištu.

• Njegova sudbina oblikovana je od trenutka rođenja nizom dramatičnih događaja, traganjem za istinom i pokušajem da pronađe svoje mesto u svetu, uprkos teškom teretu prošlosti.Kao dete, Stiv je znao da je usvojen, a njegovi hranitelji nikada to nisu pokušavali da sakriju. U njihovom domu čuvao se jedan novinski isečak koji mu je uvek privlačio pažnju. Pisalo je kako je majka napustila novorođenče i pobegla iz bolnice, a uz tekst se nalazio i opis devojčice sa okruglim naočarima i spuštenim ustima. Taj detalj, iako mali, duboko se urezao u Stivovo sećanje.

Kako je rastao, počeo je da razmišlja o svojoj biološkoj majci. Posebno ga je dirnulo kada je napunio 14 godina – shvatio je da je upravo toliko imala i ona kada ga je rodila. Ta spoznaja u njemu je probudila radoznalost i želju da je pronađe. U dvadesetim je pokušao da je traži, ali nije imao uspeha. Tek mnogo godina kasnije, kada je već bio u četrdesetim, odlučio je da se ponovo upusti u potragu.

Tada su se pojavili novi alati – DNK testovi. Stiv je uradio test i ubrzo naišao na daleke rođake, ali nije mogao da dođe do konkretnih odgovora. Na Fejsbuku se povezao sa grupama koje su okupljale ljude u potrazi za biološkim porodicama, gde mu je pomogla stručnjakinja Keke Mur, pionirka u oblasti genetske genealogije. Uz njenu pomoć potraga je sužena na dve žene, a ubrzo se pokazalo da je njegova biološka majka upravo ona koja je napustila svoj rodni kraj i živela povučenim životom.

Ipak, usledilo je šokantno otkriće – rezultati DNK testova pokazali su da su njegovi roditelji bili u krvnom srodstvu. Stiv je bio duboko pogođen saznanjem da je njegov otac zapravo mogao biti njegov ujak ili deda. Osećao je ogroman teret srama, gađenja i bola. Ideja da je začet kroz incest bila mu nezamisliva, a istina ga je dovela u stanje unutrašnje borbe.

• Uprkos svemu, Stiv nikada nije krivio svoju majku. Znao je da je bila dete koje je možda i samo trpelo zlostavljanje. Njegova vera mu je davala snagu, pa joj je napisao pismo, u kojem je izostavio bolne detalje i samo izrazio ljubav. Znao je da ga je primila, jer je imao potvrdu poštanske službe, ali nikada mu nije odgovorila. Ipak, Stiv je čuvao njen potpis u svojoj Bibliji kao dragocenu uspomenu.

Otkriće o sopstvenom poreklu donelo mu je osećaj da je “kao smeće”, kako je sam govorio. Nosio je zdravstvene probleme od rođenja, među kojima i srčani šum zbog kojeg je imao operacije. Zajedno sa suprugom Mišel nikada nije uspeo da ima sopstvenu decu. Povezivao je sopstvene zdravstvene teškoće i one drugih ljudi iz sličnih priča sa mogućim posledicama incesta, što je dodatno pojačavalo njegovu unutrašnju borbu.

• Nakon dugog čekanja, DNK test mu je ipak otkrio istinu – njegov biološki otac bio je stariji brat njegove majke. Ta potvrda bila je bolna, ali i oslobađajuća. Otac ga nikada nije želeo kontaktirati, iako je verovatno znao za njegovo postojanje. Uprkos tome, Stiv je uspeo da pronađe bar delić porodice kroz rođaku svoje majke, s kojom je uspostavio prisniji odnos. Njihovo poznanstvo donelo mu je osećaj pripadnosti i topline koju je čitavog života tražio.

Kroz sve te godine, Stiv je razvio duboku empatiju prema ljudima sa sličnim iskustvima. Zajedno sa suprugom provodio je sate pružajući podršku drugima. Umesto da ga prošlost potpuno uništi, pretvorio je svoje bolno iskustvo u sposobnost da razume i pomogne drugima.

Na porodičnim okupljanjima kod rođake osetio je kako izgleda biti prihvaćen. Govorio je da je to za njega bilo veliko olakšanje, jer je konačno imao mesto gde nije bio tajna. Bio je dočekan zagrljajima, fotografijama i osećajem normalnosti, makar i kroz širu porodicu.

Iako mu majka nikada nije odgovorila, Stiv i dalje gaji nadu da će se jednog dana sresti s njom. Povremeno joj šalje poruke i čestitke za rođendan, ne odustajući od mogućnosti da ona jednog dana poželi kontakt. Njegova priča ostaje priča o traumi, potrazi za identitetom i snazi da se pronađe smisao u najtežim okolnostima.

Stiv Edsel pokazuje da čovek, čak i kada se rodi u najmračnijim okolnostima, može pronaći svetlo u povezanosti sa drugima, u verovanju i u saosećanju. Iako ga prošlost progoni, on je pretvara u most ka ljudima koji prolaze kroz slične borbe. Njegov život, prepun bola i otkrivanja skrivenih istina, svedoči o tome da nada i snaga duha mogu nadvladati i najteže tajne.