Nenad Radulović, poznatiji kao Neša Leptir, bio je izuzetna ličnost koja je svojim talentima i harizmom osvajala srca publike širom Jugoslavije. Iako je bio prvenstveno pevač, Neša Leptir je takođe bio glumac i imitator, koji je svoju umetnost izvodio sa lakoćom i neverovatnom energijom. Njegova sposobnost da zabavi i nasmeje ljude bila je jedinstvena, a kako su svedoci tvrdili, niko posle njega nije mogao da ponovi njegovu posebnu energiju i šarm.
“Poslednja igra leptira”, bend koji je osnivač i lider Neša Leptir, započeo je kao studentski projekat, ali se ubrzo pretvorio u pravu senzaciju. Jedan od najpoznatijih hitova benda, pesma “Dečko, ajde oladi”, postala je pesma koja je zbližila sve generacije – od šestogodišnjih mališana do šestdesetšestogodišnjih starijih ljudi. Pesma je ujedinila različite publike i pomogla Neši da stvori ozbiljan muzički fenomen.
- Bend “Poslednja igra leptira” nije bio samo muzički kolektiv, već i tim umetnika koji je živeo za zabavu i improvizaciju. Kako je Dragomir Miki Stanojević, član benda, rekao u jednom intervjuu, rad benda je bio ozbiljan, ali je često delovao kao improvizacija. Bend je nastupao u različitim prostorima, a jedan od najzanimljivijih trenutaka bio je nastup u Domu sindikata. Iako je direktor Doma sindikata bio skeptičan i nije znao ništa o bendu, koncert je bio potpuni uspeh, iako je, kako je Miki Stanojević opisao, sala bila “rasprodana” pre nego što je reklama za koncert uopšte počela da se vrti.
Željko Radulović, Nešin brat, prisetio se kako su izgledali koncerti grupe. Prema njegovim rečima, Neša je nastupao i po dva sata, uz nekoliko bisova, često uzmičući od organizatora koji su želeli da završe koncert. Njegova strast za nastupima bila je ogromna, iako je, kako kaže njegov brat, “Neša bio pravi šmeker”. Njegova sposobnost da zabavi publiku nije imala granica, a čak i u trenucima kada je bio fizički iscrpljen, Neša je nastavljao da oduševljava publiku.
Iako je često bio zabavljač, Neša Leptir je bio i osoba koja je volela da igra. Bio je poznat po tome što je voleo da se zabavlja, a njegova majka, Boška Radulović, pričala je o tome kako je često upozoravala svog sina, govoreći mu da bi se neko ko se bavi kulturom mogao naći u teškoj situaciji u starosti. Iako je sve to slušao, Neša je sa osmehom odgovarao da bi, čak i kao prosjak, voleo da bude umetnik.
Iako je imao neobičnu fascinaciju prema leptirima, Neša je, u jednom trenutku, i sam postao simbol leptira – biće koje, iako kratko živi, nosi u sebi veliku energiju i strast. Međutim, njegov strah od leptira bio je nešto što je ponekad bilo i smešno, jer je, kako je njegova majka pričala, kao mali bežao od njih, ne želeći ni da ih pipne.
- Nažalost, Neša Leptir se razboleo, ali nije dozvolio da ga bolest zaustavi. Dragana Diklić, njegova prijateljica, opisivala je kako je Neša, iako veoma lošeg zdravlja, nastavio da zabavlja ljude. Tokom svog poslednjeg nastupa, bio je gost Lepe Brene, a čak i dok je bio bolestan, zasmejavao je publiku svojim šarmom i humorom.
Nešin hrabar karakter bio je očigledan do poslednjih dana. Iako je znao da je bolest ozbiljna, nikada nije gubio svoj smisao za humor. Željko Radulović se sećao trenutaka kada je njegov brat, dok je bio u bolnici, šaleći se govorio: “Teško dišem, jedino što fudbal ne mogu da igram”. Njegov humor nije napustio ni poslednji trenutak njegovog života. Pred operaciju tumora na mozgu, Neša je izveo šou imitirajući tadašnjeg političara, Slobodana Miloševića, što samo pokazuje koliko je bio snažan i prisutan čak i u tim teškim trenucima.
Iako je 1986. godine započeo snimanje novog albuma, zbog bolesti nije uspeo da završi svoj projekat. Ipak, ostavio je neizbrisiv trag kroz pesme poput „Suze sa zvezda padaju“, koju je njegova porodica, nakon njegove smrti, želela da obeleži kao večnu uspomenu na njega. Tekst je napisao pred smrt, a pesma je kasnije dobila muziku i aranžman od Milana Đurđevića.
U poslednjem danu života, Neša Leptir je zabeležio jedinstvenu misao koja je ostala u sećanju svih koji su ga poznavali: „Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta.” Ove reči simbolizuju njegovu filozofiju života, prepunu optimizma i vere u lepotu umetnosti i života.
Neša je preminuo 12. februara 1990. godine, ali njegova zaostavština i dalje živi kroz pesme i sećanja njegovih prijatelja, porodice i obožavalaca. Danas, plato ispred Ustanove kulture „Vlada Divljan“ u Beogradu nosi naziv po Neši Leptiru, a porodica se bori da jedna ulica u Beogradu ponese njegovo ime. Neša Leptir ostavio je neizbrisiv trag u srcima ljudi koji su imali privilegiju da ga poznaju i slušaju njegovu muziku.
Za Nešu Leptira, svet je bio njegov pozornica, a svi mi koji ga pamtimo, sećamo se njegovog nepopustljivog duha, njegove energije i, naravno, njegove muzike koja i dalje živi u srcima mnogih.
