Priča o Mariji Anđeliki de Olive: Divljoj devojci iz šume
Stanovnici sela Songdži bili su duboko uplašeni jer su verovali da im sam Đavo luta po okolini. Ljudi su izveštavali o neobičnom stvorenju koje su videli u blizini njihovih kuća. Stvorenje je bilo umotano u kožu i krpe, a njegovo lice i ruke bile su crne. U rukama je držalo štap sa oštrim vrhom. Čim bi ga primetili, meštani su u panici zaključavali kuće, spuštali prozore, a zatim puštali svoje pse da krenu za stvorenjem. Međutim, uprkos veličini i snazi mastifa, sićušna osoba u zapuštenoj odeći uspevala je da pobegne, izbegavajući napade životinja.
Plan da se uhvati nepoznati “gost”
Meštani su odlučili da uhvate “nepozvanog gosta”. Jednog dana su primetili stvorenje kako spava na drvetu. Sa idejom da ga uhvate, postavili su kantu vode ispod drveta, nadajući se da će ga primamiti da siđe. Međutim, stvorenje je na trenutak sišlo sa drveta kako bi popilo vodu, ali je brzo prepoznalo opasnost i vratilo se na drvo.
Nisu se predali i smislili su novu taktiku. Sumnjali su da je stvorenje gladno, pa je jedna žena stajala u blizini sa ribom i povrćem, pokušavajući da je privuče hranom. U trenutku kada je devojčica prišla, žena je shvatila da se ne radi o opasnom stvorenju, već o devojčici koja je imala oko deset ili jedanaest godina. Žena je uzdahnula i rekla: „Ali ona je devojka, a ne čudovište! Šta joj se desilo, jadnica?“
Otkrivanje identiteta i život devojčice
Nakon što je devojčica sišla sa drveta, žena je počela polako da se povlači, a u tom trenutku su se meštani, koji su se skrili, ubrzo pojavili i zgrabili devojčicu. Uvedena u kuću, devojčica je odmah napala hranu koja joj je ponuđena. Sa lakoćom je oderala zeca i počela da ga jede sirovog, što je dodatno šokiralo meštane. Kasnije su uspeli da je okupaju i tada su primetili njen svetli ten i prelepe plave oči, ali ono što je zaista privuklo pažnju bili su njeni prsti, posebno palčevi, koji su bili nesrazmerno dugi.
Zanimljivo je bilo to da je devojčica imala probleme sa varenjem kuvane hrane, ali je bila u stanju da golim rukama brzo odera zeca i jede. Imajući u vidu njen izgled, pretpostavili su da ima oko 18 godina, ali je delovala mnogo mlađe. Zbrinuli su je u sirotištu u Chalons-en-Champagne, gde su pokušavali da je nauče da govori, ali je to išlo sporo. S druge strane, brzo je naučila da šije, i to vrlo spretno i uredno. Vremenom je uspela da se seti svog imena – Marija Anđelika de Olive, a svi su je zvali Memi.
Interesovanje za “divlju devojku”
Priča o „divljoj devojci“ postala je fenomen, a ljudi iz celog sveta dolazili su da je vide, od naučnika do kraljevskih porodica. Mnogi su pokušavali da otkriju kako je devojčica dospela u šumu i šta je prethodilo njenom životu.
Prema zvaničnoj verziji, zabeleženoj 1756. godine, Marija Anđelika je rođena 1712. godine u jednom od indijanskih plemena koja su živela u Francuskoj Kanadi. Kada je imala 5-7 godina, prodata je u ropstvo i počela je da služi bogatoj dami. Kada je ta dama otputovala u Francusku, povela je Memi sa sobom. Na putu je brod zahvatila oluja, a ubrzo je izbila i epidemija kuge. Dok su bili u karantinu u Marseju, Memi i još jedna devojka, Afrikanka, uspele su da pobegnu.
Život u šumi
Deca su deset godina lutale po šumama, skrivajući se od ljudi i preživljavajući. Komunicirale su samo uz pomoć gestikulacije, kako bi izbegle da budu otkrivene. Da bi preživele, noću su pravile skloništa u zemlji i jele sve životinje koje su uhvatile. Jednog dana, lovac je primetio šuštanje u grmlju, pucao u vazduh i ranio Marijinu prijateljicu. Nažalost, devojčica je umrla od zadobijenih rana, a Memi je ostala sama. To ju je podstaklo da izađe pred ljude u selo Songdži.
Novi život i smrtnu misterija
Memi je poslata u manastir, gde je naučila jezik i pismo, ali je i dalje bila veoma nervozna u prisustvu muškaraca i nije im dozvoljavala da je diraju. Vojvoda od Orleana i majka francuske kraljice Marije Leščinske pružili su joj pokroviteljstvo, i ona je postala poznata u društvenim krugovima.
Vremenom se smestila u skromnom stanu, a zajedno sa svojom dobrotvorkom Mari-Katrin Heke, zapisala je svoje memoare, koji su 1755. godine objavljeni pod nazivom: „Priča o mladoj divljoj devojci pronađenoj u šumi sa deset godina“.
Marijina smrt bila je misteriozna. Godine 1775., pronađena je mrtva u svom stanu, sa simptomima trovanja kumarinom, supstancom koja se koristila za ubijanje pacova. Sumnjalo se da je njena sobarica to učinila kako bi ukrala novac.
Za naučnike, priča o divljoj devojci predstavlja retak slučaj u kojem je osoba, nakon deset godina života u izolaciji, uspela da nauči jezik i nauči da čita i piše, što je ostavilo dubok trag u istoriji ljudskih sposobnosti i adaptacije.
