U današnjem članku govorićemo o jednoj temi koja mnogima izaziva nelagodu, a to je smrt i sve što dolazi uz nju.
- Za mnoge ljude sama pomisao na trenutak kada se moraju oprostiti od osobe koju vole stvara bol i tugu, jer je teško prihvatiti da nekoga više nikada nećemo videti. Ipak, postoje ljudi koji se trude da približe taj proces i pomognu drugima da ga razumeju, kako bi taj trenutak bio manje zastrašujuć i pun više mira i prihvatanja.
Jedna od takvih osoba je Džuli, iskusna medicinska sestra koja radi u hospicijskoj nezi. Ona je, zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu, odlučila da podeli ono što zna putem svog kanala na Jutjubu. Njena misija je jasna: želi da ljude edukuje o procesu umiranja, kao i o svemu što se dešava sa telom neposredno nakon smrti. Na taj način nastoji da ukloni strah i skine tabu sa teme koja je prisutna u svakom ljudskom životu, ali o kojoj se retko otvoreno govori.
Džuli u svojim obraćanjima objašnjava da smrt, iako se nekima čini strašnom, često deluje mirno. Međutim, telo prolazi kroz mnoge fizičke promene. Jedna od prvih promena jeste potpuno opuštanje mišića. To uključuje i one mišiće koji kontrolišu bešiku i creva, pa ponekad dolazi do spontanog mokrenja ili pražnjenja. Pored toga, može se desiti da iz nosa, očiju ili ušiju iscuri tečnost. Iako nekome ovo može zvučati neugodno, Džuli ističe da je to potpuno prirodno i ne bi trebalo da izazove strah niti osećaj gađenja.
Ona naglašava da se ove stvari ne događaju uvek, ali su moguće, te je važno da porodice budu obaveštene kako ne bi bile iznenađene. Njena objašnjenja pomažu ljudima da se pripreme za ono što mogu videti kada ispraćaju svoje voljene, jer je mnogo lakše kada znamo šta da očekujemo. Na taj način, umesto panike i straha, dolazi razumevanje i prihvatanje.
- Još jedan važan proces koji Džuli opisuje jeste gubitak telesne toplote. Kada srce prestane da kuca, telo više ne proizvodi toplotu, pa se temperatura polako izjednačava sa temperaturom okoline. Kod nekih ljudi to se dešava brzo, dok kod drugih traje satima. To je prirodan deo ciklusa i ne ukazuje ni na šta nepravilno.
Sledeća promena koju ona pominje jeste pojava poznata kao livor mortis, odnosno postmortalna hipostaza. Pošto krv više ne cirkuliše, ona gravitacijom tone ka nižim delovima tela. Tada određeni delovi kože, obično na leđima ili nogama, mogu poprimiti tamniju ili ljubičastu nijansu. Ovaj fenomen je normalan i znak da telo prolazi kroz uobičajene promene nakon smrti.
Osim toga, tu je i proces poznat kao rigor mortis, ili postmortalno ukočenje. To se dešava kada hemijske promene u mišićima uzrokuju njihovo zatezanje. Kod nekih ljudi ukočenje počinje ubrzo nakon smrti, dok kod drugih prođe nekoliko sati pre nego što postane primetno. Obično traje između jednog i dva dana, a potom mišići ponovo počinju da se opuštaju. Džuli naglašava da je i ovo deo prirodnog toka i nema razloga za uznemirenost.
Sva ta saznanja koja Džuli prenosi ljudima imaju jedan važan cilj – da pomognu porodicama da svoje voljene isprate sa više mira i dostojanstva. Kada se zna šta se dešava, manji je strah i lakše je ostati prisutan u tim poslednjim trenucima. Ona veruje da razumevanje procesa umiranja može ljudima doneti i unutrašnji mir, jer se gubi osećaj da je nešto pošlo naopako ili da telo prolazi kroz nešto što ne bi trebalo.
Iako razgovor o smrti i dalje za mnoge ostaje tema koju izbegavaju, Džuli smatra da je upravo otvoreno govorenje o tome put ka većem prihvatanju života i svega što on nosi. Njene priče otkrivaju da čak i kada telo prolazi kroz razne fizičke promene, umiranje može biti dostojanstven i spokojan proces. Ona svojom edukacijom podseća ljude da smrt nije kraj u smislu straha, već deo prirodnog ciklusa koji svi jednom prođu.
Tako kroz svoj rad Džuli pruža utehu, razbija mitove i pomaže mnogima da razumeju kako ono što sledi nakon poslednjeg daha nije ništa čega bi se trebalo bojati. Njena reč je tu da donese svetlost u trenutke koje većina doživljava kao najmračnije, i zato njen trud ima toliko značaja za sve koji traže odgovore na pitanja o kraju života
