Milena Pavlović Barili bila je jedna od najistaknutijih umetnica svog vremena, iako je njen život bio tragično kratak – preminula je u 36. godini života. Ipak, kroz impresivan rad i neobične okolnosti, ostavila je neizbrisiv trag u svetu umetnosti, a njena biografija nosi brojne jedinstvene događaje i izuzetne uspehe.
Uvod u njen život i rad
Milena je rođena 5. novembra 1909. godine u Požarevcu. Njen otac, Bruno Barili, bio je italijanski kompozitor i pesnik, dok je njena majka, Danica Pavlović, potekla iz ugledne srpske porodice. Umetnički duh nasleđen od svojih roditelja, Milena je upotpunila kroz obrazovanje u Beogradu i Minhenu, a njena potraga za novim saznanjima i iskustvima odvela ju je širom Evrope – do Španije, Londona, Pariza, i Rima. U svakom od tih gradova, bila je okružena bogatstvom kulturnih uticaja koji su oblikovali njen umetnički izraz.
Milena je bila svestrana umetnica, koja se bavila slikanjem, ilustracijama, dizajnom, scenografijom, ali i pisanjem poezije. Njena umetnost je bila prožeta senzibilitetom, sa jasno izraženim karakteristikama lakoće linija, mekoće izraza i boja koje deluju gotovo prozračno. Njen rad obuhvatao je i nadrealističke slike, na kojima je izražavala svoje unutrašnje nemire, snove, ali i fantazije koje su bile karakteristične za njenu unutrašnju potragu za smirenjem.
Prvi veliki uspeh u Americi
Iako je njena umetnost bila vrlo cenjena u umetničkim krugovima, Milena Pavlović Barili je dugo bila nepoznata domaćoj javnosti. U periodu 1940. godine, dok je boravila u Njujorku, njene ilustracije su dobile veliki prijem. Posebno se istakla kao ilustratorka na naslovnim stranama modnog magazina Vogue, što je bila izuzetna čast za umetnicu tog vremena. Njen rad za Vogue bio je ključan za njen komercijalni uspeh, jer je ostvarila dugoročnu saradnju sa ovim prestižnim časopisom, a njene ilustracije postale su prepoznatljive i u drugim industrijama, od mode do reklama za brendove kao što je Revlon.
Njene godine u Americi bile su ispunjene i usponima i padovima. Prve godine u Njujorku bile su veoma teške, jer je bila suočena s ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući srčani udar. Unatoč tome, nastavila je da stvara, a umetnost je postala njena terapija. Jedan od najvažnijih trenutaka u njenom životu bio je susret s Robertom Tomasom Goselinom, američkim oficirem s kojim se udala 1943. godine.
Tragedija i prerana smrt
Nakon braka, Milena je doživela ozbiljnu povredu tokom bračnog putovanja – pala je s konja i zadobila tešku povredu kičme. Zbog toga je morala da leži u gipsu nekoliko meseci, što je dodatno pogoršalo njeno zdravstveno stanje. Iako su se Milena i njen muž trudili da nastave normalan život, njihova sreća nije potrajala.
5. marta 1945. godine Milena je preminula. Tog dana, nakon večere, ostavila je poruku sobarici da je probudi u 10 sati ujutro, ali nije dočekala jutro. Preminula je usled srčanog udara. Prema izveštaju lekara, srce joj je oslabilo zbog dugog ležanja u gipsu, što je verovatno dovelo do infarkta.
Poslednje počivalište i nasleđe
Milena Pavlović Barili je kremirana, a urna sa njenim posmrtnim ostacima prvo je sahranjena u Njujorku, da bi kasnije, dve godine nakon njene smrti, bila preneta u Italiju, gde je položena u grobnicu na nekatoličkom groblju u rimskom kvartu Testačo. Zanimljivo je da su, po njenoj želji, kasnije tamo sahranjeni i njeni roditelji.
Njena majka, Danica Pavlović, koja je nesebično skupljala Milenina dela, radila je neumorno kako bi ih poklonila Srbiji, a kuća u Požarevcu je postala legat i galerija koja čuva najveći deo njenog umetničkog nasleđa.
Zaključak
Milena Pavlović Barili je bila umetnica koja je živela u različitim svetovima – srpskom i italijanskom, ali je najviše stvarala u Americi, gde je ostavila dubok trag kroz svoj rad. Iako je njen život prekinut u ranoj mladosti, njeno nasleđe živi kroz njena dela, koja i danas inspirišu mnoge umetnike i ljubitelje umetnosti. Njena priča je priča o strasti, umetnosti i borbi, a njen rad i dalje govori o neposrednoj povezanosti umetnika s vlastitim unutrašnjim svetom, kao i s ogromnim kulturnim nasleđem koje je ostavila za sobom.
