Minimaks je umro u neznanju da mu je žena preminula: Pred smrt mu otkazala jetra, a lečenje plaćala 2 pevača koja nije puštao u kuću

U današnjem članku osvrćemo se na život i karijeru Milovana Ilića Minimaksa, neponovljivog radijskog i televizijskog voditelja, koji je svojom energijom, duhovitošću i harizmom ostavio neizbrisiv trag na medijsku scenu bivše Jugoslavije.

Njegove emisije bile su toliko popularne da su ulice bivale puste dok su se emitovale, a njegov specifičan pristup komunikaciji s publikom i gostima uneo je revoluciju u domaće novinarstvo.Minimaks je 1967. godine pokrenuo svoju radio emisiju “Minimaks”, skraćenicu za minimum govora, maksimum muzike.

• Taj projekat je odmah naišao na izuzetan odjek, a već nakon samo mesec dana, emisija je postala najslušanija u zemlji, a on najomiljeniji voditelj. Njegov nadimak, Minimaks, postao je sinonim za inovaciju u zabavi i radijskom programu. Njegov šarm i neformalni stil, uključujući i pozdrave poput „Dragi moji i drage moje“ i „Ćao, nema više“, dodatno su ga približili publici.

Neobičan stil vođenja emisije, u kojem se gostima obraćao sa “ti”, bio je u to vreme gotovo šokantan, ali upravo ta neposrednost doprinela je njegovoj velikoj popularnosti. Ipak, i pored uspeha, emisija je ukinuta posle pet godina, uz obrazloženje da predstavlja šund i kič. Umesto da posustane, Minimaks je odmah pokrenuo novu emisiju – legendarni „Tup-tup“, koja je emitovana nedeljom u podne i trajala čak 22 godine.

Njegova karijera nije stala na radiju. Televizija je bila prostor gde je dodatno briljirao. Najpre je sa Minjom Subotom vodio šou-program „Od glave do pete“, a kasnije je usledio niz emisija koje su nosile njegov lični pečat – „Minimaksovizija“, „Maksovizija“ i „Nedeljom kod Minimaksa“. Ono što ih je činilo jedinstvenim bio je spoj različitih gostiju – političara, umetnika i estradnih zvezda – na jednoj sceni, što je u to vreme bila retkost.

Posebno je ostao upamćen po tome što je otkrio i promovisao mnoge pevače koji su kasnije postali velike zvezde. Među njima su Lepa Brena, kojoj je upravo on dodao nadimak „Lepa“, zatim Dara Bubamara, Jami, Vendi, Rokeri s Moravu, Đorđe Balašević, Rambo Amadeus i Zabranjeno pušenje. Njegova sposobnost da prepozna talenat bila je izuzetna, a mnogima je upravo on otvorio vrata uspeha.

• U saradnji s Minjom Subotom, Minimaks je pokazao i svoju humorističku stranu, često kroz uzajamna zadirkivanja koja su postala prepoznatljivi deo emisije. Njegove šale, iako oštroumne, nikada nisu prelazile granicu dobrog ukusa, što je dodatno učvrstilo njegov status kao omiljenog voditelja naroda.

Krajem osamdesetih, Minimaks je već bio živa legenda, ali je njegov privatni život ostajao u senci. Živeo je sa suprugom Biljanom i decom u prostranom, ali nepraktičnom stanu u Beogradu. Ulaganja u stan nisu bila prioritet jer su godinama maštali o preseljenju koje se nikad nije ostvarilo. On je o tom periodu govorio sa dozom ironije i topline, ističući kako su se više „nakuvali kafa“ nego što su bilo šta uspeli da promene.

• Porodični život bio je razuđen, a zbog brojnih obaveza teško su se svi okupljali. Biljana je često putovala zbog posla stjuardese, deca su bila zauzeta školom i sportom, a Minimaks je balansirao između brojnih angažmana na radiju, televiziji i u štampi. Ipak, porodica mu je bila svetinja.

Zanimljivo je da je imao princip da ne meša privatno i poslovno – nikada nije pozivao estradne ličnosti u svoj dom. Smatrao je da posao i privatnost moraju biti strogo odvojeni, čime je štitio svoju porodicu od javnog pritiska.

Početkom 2004. godine suočio se s velikom ličnom tragedijom. Dijagnostikovana mu je žutica koja je uništila funkciju jetre, dok je njegova supruga obolela od raka dojke četvrtog stadijuma. Iako je Biljana pokazala izuzetnu snagu i nije dozvolila da je bolest slomi, Minimaks je vest primio kao šok. Nedugo zatim, potpuno mu je otkazala jetra, i u teškom stanju prebačen je na VMA.

Nažalost, ni posle oporavka, život mu nije dao novu šansu. Preminuo je 10. februara 2005. godine u Padovi, gde je čekao transplantaciju jetre. Njegova supruga Biljana preminula je svega mesec i po ranije, u decembru 2004. godine. Njihov sin je kasnije izjavio da Minimaks nije ni znao da je njegova supruga preminula. Njihova ljubav je bila toliko jaka da su skoro zajedno napustili ovaj svet.

• Mesto u bolnici obezbedili su mu prijatelji – Arsen Dedić i Kemal Monteno, ali birokratija tadašnjeg sistema nije omogućila da se transplantacija izvede u Srbiji, iako su svi uslovi za to postojali.

Na kraju, Minimaks je ostao upamćen i po svojoj životnoj filozofiji, koju je jednom prilikom sažeo u rečenici: „Bolje je biti pametna dvorska budala nego glup car.“ Njegov stav da se ne mora imati diploma da bi se postigao uspeh, odjekivao je snažno u društvu koje je tada počinjalo da vrednuje harizmu, talenat i neposrednost više nego formu.Njegovo ime danas živi kroz sećanja miliona gledalaca i slušalaca, i zauvek će ostati deo istorije jugoslovenskog novinarstva.