Margo Hemingvej, rođena 16. februara 1954. godine u Portlandu, bila je jedna od najlepših i najpoznatijih žena svog vremena. Skladne crte lica, neodoljiv osmeh i harizma kojom je zračila, činili su da je uvek bila u centru pažnje. Svaka njena pojava u prostoriji bila je poput magije, jer je privlačila poglede svih prisutnih. Njeno ime nosilo je ne samo fizičku lepotu, već i težinu poznatog porodičnog nasleđa, jer je bila unuka Ernesta Hemingveja, jednog od najpoznatijih američkih pisaca, dobitnika Pulicerove i Nobelove nagrade za književnost.
Rani život i karijera
Margo je odrasla u Ajdahu i bila srednja od tri ćerke. Njen otac, Džek Hemingvej, bio je sin slavnog Ernesta, a majka Bajri. Naredni događaji u njenom životu bili su povezani sa modom. Sa 19 godina, Margo je otputovala u Njujork sa ocem, gde su je primetili modni agenti i ubrzo je postala manekenka. Njen uspon u svetu mode bio je brz i zapanjujuć. Ubrzo nakon što je postala prepoznatljiva, Margo je potpisala milionski ugovor sa Faberžeom, reklamirajući njihov parfem “Bejb”, što je bio revolucionaran trenutak u industriji, jer je bila prva manekenka koja je ostvarila takav ugovor.
Njena popularnost nije bila ograničena samo na modeling. Margo je postala redovan gost u legendarnom Studiju 54, gde je provodila vreme sa nekim od najvećih imena tog vremena, poput Mika Džegera i Lajze Mileni. Osim toga, njena lica krasila su naslovnice mnogih poznatih modnih magazina. Usled toga, Margo je uskoro odlučila da uđe u svet filma, započinjući glumačku karijeru.
Lične borbe
Iako je imala sve što mnogi mogu samo da sanjaju—slavu, bogatstvo i lepotu—Margo se susretala sa brojnim ličnim problemima. Iako spolja delovala kao da vodi savršen život, unutrašnji demoni su je konstantno proganjali. Margo je bolovala od bulimije, imala probleme sa alkoholizmom, opijatima i depresijom. Porodično prokletstvo koje je pratilo njenu porodicu i duboka emocionalna patnja koju je nosila iz detinjstva, duboko su uticali na njeno mentalno zdravlje.
U jednom od svojih intervjua za magazin “Pipl”, Margo je istakla kako je postati poznata bila kao da se nalazi u “srcu uragana”. Popularnost je nosila i mnoge negativne strane, jer je Margo, kako kaže, bila naivna i verovala da je svi vole zbog njene ličnosti. Ipak, ubrzo je shvatila da je njen status često izazivao iskorišćavanje i ulazak u kontakte sa “profesionalnim pijavicama”.
Brakovi i lična drama
Margo je bila u braku dva puta. Prvi brak sklopila je 1975. godine sa Erolom, ali se brak završio razvodom tri godine kasnije. Ubrzo nakon toga, venčala se sa filmskim rediteljem Bernardom Fošierom. Ovaj brak, koji je trajao godinu dana i bio obeležen životom u Parizu, takođe je završio razvodom. Pored ljubavnih problema, Margo se tokom života borila i sa disleksijom. Ova teškoća je značajno uticala na njen obrazovni razvoj, jer nije završila ni srednju školu. Ipak, pred kraj života, Margo je počela da čita dede Ernestove knjige, čime je možda pokušala da doživi neku vrstu povezivanja sa porodičnom tradicijom.
Tragičan kraj
Margo Hemingvej preminula je 1996. godine u Santa Moniki, sa samo 42 godine. Uzrok smrti bila je prevelika doza sedativa, tačnije fenobarbitala. Njeno telo je pronađeno u njenom stanu, ali ne odmah, što je izazvalo mnoge spekulacije o njenom stanju. Margo je bila peta osoba u njenoj porodici koja je odlučila da okonča svoj život na sličan način. Ova tragična sudbina bila je rezultat dugogodišnje borbe sa depresijom i mentalnim problemima, koji su delimično nastali kao rezultat porodične tragedije, uključujući smrt njenog dede, Ernesta Hemingveja.
Zaključak
Margo Hemingvej je bila žena čiji je život bio obeležen glamuroznim usponima, ali i dubokim ličenim padovima. Iako je svet poznavao samo njenu spoljašnju lepotu, iza nje je stajao mnogo teži i mračniji svet, prepun emocionalnih i mentalnih problema. Njena borba sa depresijom i porocima, kao i tragičan kraj, ostavili su dubok trag u sećanju mnogih. Ipak, njena priča nas podseća na to da nije sve onako kako deluje na prvi pogled, i da iza svake osobe, bez obzira na njen status i uspehe, često stoje velike životne borbe.
