U današnjem članku donosimo priču o Ejmi Vajnhaus, umetnici čiji je talenat obeležio jednu čitavu generaciju, a čiji je život bio obavijen tugom i kontroverzama. Rođena u Londonu 1983. godine, odrasla je u nestabilnom porodičnom okruženju koje je ostavilo dubok trag na njenom emocionalnom razvoju.
- Njena majka i otac su se razveli dok je bila mala, a to je kod nje stvorilo osećaj nesigurnosti i kasnije je oblikovalo njene pesme pune tuge i intime. Već kao dete pokazivala je neobičnu muzikalnost, a sa samo 13 godina izbačena je iz škole zbog buntovnog ponašanja, što je bio tek početak njenog nekonvencionalnog života.
Već u ranim dvadesetim godinama započela je svoju muzičku karijeru i 2003. godine objavila prvi album Frank, koji je bio posveta Frenku Sinatri i iskren prikaz njenih unutrašnjih borbi. Kritičari su odmah prepoznali njenu posebnost i jedinstveni glas koji je kombinovao džez, soul i ritam i bluz. Ipak, pravi proboj desio se sa drugim albumom Back to Black iz 2006. godine, koji je osvojio svet i doneo joj čak pet Gremi nagrada u jednoj noći. Pesma Rehab sa tog albuma postala je himna i donela joj priznanje magazina Time za najbolju pesmu 2007. godine, dok je album postao jedan od najprodavanijih u 21. veku.
Dok je publika slavila njen vanvremenski glas i hrabrost da se igra žanrovima, iza scene vodila se njena lična borba. Ejmi se suočavala sa zavisnostima, zloupotrebom alkohola i droga, kao i sa anoreksijom koja ju je mučila još od 15. godine. Njena otvorenost o tim problemima pomogla je da se u javnosti smanji stigma vezana za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti. U pesmama je otkrivala svoje rane, govoreći o usamljenosti, pogrešnim ljubavima i unutrašnjim demonima.
Veliku pažnju medija privlačio je i njen odnos sa ocem Mičom, koji je često bio tema nagađanja. Stih iz pesme Rehab – „Moj tata misli da sam dobro“ – mnogi su shvatili kao očajnički vapaj za pažnjom i razumevanjem. Njegovo umanjivanje njenih problema, čak i kada se povredila pod dejstvom alkohola, ostavilo je na nju dubok emocionalni trag. Mediji su nagađali da je njen otac ponekad više brinuo o njenim nastupima nego o njenom zdravlju.
- U emotivnom životu posebno se izdvajala njena veza sa Blejkom Sivilom. Ta veza bila je puna strasti i destrukcije, obeležena svađama, fizičkim sukobima i čestim raskidima. Ejmi je govorila da su pesme sa albuma Back to Black inspirisane upravo tim turbulentnim odnosom. U trenucima slabosti nanosila je sebi povrede, a čak je oštrim staklom urezala Blejkovo ime na svoj stomak. Njihova zajednička borba sa narkoticima dodatno je pogoršala njeno stanje, a brak je završen razvodom 2009. godine. Kasnije je započela vezu sa Regom Trevisom, ali ni tada nije pronašla mir, jer su ih pratile kontroverze i medijski pritisak.
Iako je i dalje bila voljena i slavna, njeno zdravlje je naglo propadalo. Na sceni je delovala sve slabije, a njeni nastupi postajali su sve ređi. Poslednji koncert održala je u Beogradu 18. juna 2011. godine. Tog dana bila je u stanju fizičke i emocionalne iscrpljenosti, jedva je stajala na nogama i nije uspevala da otpeva pesme. Publika ju je izviždala, a ona je na sceni plakala. Nakon tog neuspelog nastupa otkazana je cela evropska turneja, a njen poslednji javni nastup bio je u Londonu, samo nekoliko dana pre smrti, kada je kao gost iznenađenja podržala svoju kumu na sceni.
Dana 23. jula 2011. godine pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu. Imala je samo 27 godina, čime je postala deo čuvenog Kluba 27 u kojem su i Dženis Džoplin, Kurt Kobejn, Džimi Hendriks i Džim Morison. U njenoj krvi pronađena je količina alkohola pet puta veća od dozvoljene, a pored nje su bile tri prazne flaše votke. Veče pre smrti pričala je kako ne zna hoće li ikada prestati da pije, ali da ne želi da umre. Njen lekar je rekao da se radovala budućnosti, gledala televiziju i slušala muziku, ne sluteći tragičan kraj.
Ejmi je bila poznata i po svom jedinstvenom stilu, tetovažama i prepoznatljivim frizurama. Imala je komplekse zbog izgleda i smatrala se ružnom, iako ju je svet obožavao zbog njene autentične lepote i glasa. Bila je visoka svega 159 cm, a njene visoke punđe i crni ajlajner postali su njen zaštitni znak. Nakon njene smrti roditelji su osnovali fondaciju koja pomaže ljudima u lečenju od zavisnosti, želeći da njeno ime ostane simbol borbe i nade.Ejmi Vajnhaus zauvek će ostati upamćena kao umetnica koja je otvoreno pokazala svoju ranjivost, pretvorila sopstvene patnje u pesme i ostavila iza sebe muziku koja i dalje inspiriše svet.
