U današnjem članku donosimo iskrenu i dirljivu priču o Branku Baboviću, glumcu koji je javnosti ostao upečatljiv po ulozi Đura Palice u popularnoj emisiji.
- Njegova karijera nije jedino što privlači pažnju – Branko je poznat i po svojoj otvorenosti kada govori o privatnim previranjima i životnim izazovima, što je izazvalo različite reakcije u javnosti.Branko je bez okolišanja priznao da svakodnevno konzumira alkohol, ali ga ne smatra porokom. Za njega je to životni ritual i deo svakodnevice, naročito rakija koja u njegovom domu ima tradiciju kao deo jutarnjeg rituala.
Njegove reči često su izazivale reakcije: „Nema šta da mi kažu kad jesam. Svaki čovek koji popije dve, tri rakije dnevno je alkoholičar. Nisi pijanac, velika je to razlika. Mada, priznao bih da sam ponekad i prešao tu granicu.“ Ovakav stav nije naišao na odobravanje svih, naročito na društvenim mrežama gde su komentari bili podeljeni. Dok jedni osuđuju, drugi razumeju njegov pristup kao deo ličnog izbora i kulture.
Njegov životni put obeležen je i odlukom o razvodu nakon dugogodišnjeg braka sa ženom s kojom je imao decu. Razlog za to bila je veza sa ženom mnogo mlađom od njega, čak 28 godina. Branko je otvoreno govorio o ovom periodu i kako je nova ljubav donela osećaj obnove i podmlađivanja. „Pet, šest godina već nisam u braku. Dogode se nove energije u životu koje te podignu, podmlade, daju ti osećaj da si ponovo živ. To ne znači da umanjuješ vrednost prethodnog odnosa ili osobe koja ti je rodila decu. Ljubav je nepredvidiva,“ rekao je. Međutim, ta veza nije opstala. Iako je bilo snažnih emocija, kraj je bio bolan i buran, i Branko priznaje da su uzroci možda bili nedostatak pažnje i vremena, a da se žene trpe dok mogu, a onda više ne mogu.
Uz sve te životne uspone i padove, Branko ne beži od samorefleksije i iskrenosti prema sebi. Govori o usamljenosti, kajanju i suzama koje često prolazi u tišini, daleko od javnosti. „Ohlađene rane najviše bole. Suze su čišćenje, iznutra. Mislim da muškarci treba da plaču više nego što to danas rade. Ja plačem sam. Nema čoveka koji se ne kaje. A kajanje je potrebno,“ iskreno je priznao. Njegove reči otkrivaju čoveka koji je duboko svestan svojih grešaka, ali i snage da ih prihvati i nauči iz njih.
- Danas vodi tiši život, daleko od glamura i buke koja je nekada obeležavala njegovu karijeru. Ne vozi automobil, koristi gradski prevoz i posmatra svet oko sebe. Ta promena donela mu je unutrašnji mir koji je sada važniji od ranijih uzbuđenja. On kaže da je video mnogo toga, ali da mu je sada prioritet spokoj.
Kada je reč o njegovom odnosu sa bivšom suprugom i decom, Babović pokazuje zrelost i odgovornost. Iako su u braku raskinuti, kontakt postoji, mada nije čest koliko bi želeo. „Proveli smo zajedno veliki deo života. Deca su odrasla, formirane ličnosti. I dalje osećam odgovornost i poštovanje prema toj ženi, bez obzira na sve,“ rekao je. Priznaje da su njegova greška i neverstvo ostavili trag na njegovoj deci i porodici, i da je to bio jedan od teških trenutaka u njegovom životu.
Na kraju, Branko ističe da je trenutno sam, bez partnerke, ali ne ogorčen. Rad mu ispunjava dan i trenutno nema mesta za novu ljubav, mada ne isključuje mogućnost da će se to promeniti u budućnosti. „Nemam vremena za ljubav. Rad me ispunjava. Možda će doći vreme i za novu priču, ali sad je tako. Solo sam, ali dobro mi je,“ zaključuje glumac.
Ova priča otkriva složenost jednog života ispunjenog kontrastima – od pozorišnih scena do tihih trenutaka samorefleksije. Branko Babović je pokazao da je moguće otvoreno govoriti o svojim slabostima, porocima i greškama, ali i o potrebi za miranjem, prihvatanjem i ličnim rastom. Njegov stav prema alkoholu, ljubavi, kajanju i porodičnim odnosima ne ostavlja nikoga ravnodušnim i podseća da su svi ljudi, bez obzira na slavu, podložni unutrašnjim borbama i promenama.
Ovaj iskreni portret glumca koji je javno izneo svoje životne uspone i padove pruža ne samo uvid u njegov svet, već i lekciju o važnosti priznavanja sopstvenih mana i traženju unutrašnjeg mira, što je možda najvažnija životna bitka za svakog čoveka.
