U današnjem članku donosi se jedinstvena priča o životu i delu Marinka Rokvića, jednog od najvoljenijih i najemotivnijih izvođača narodne muzike sa prostora bivše Jugoslavije.
Njegov snažan glas i izuzetna interpretacija balada ostavili su neizbrisiv trag na muzičkoj sceni, a njegova karijera trajala je više od četiri decenije, tokom kojih je stekao bezrezervnu ljubav publike.Rođen 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu, Marinko je detinjstvo proveo u selu Kolunić, u skromnoj porodici poljoprivrednika.
- Već kao dečak pokazivao je poseban dar za muziku, svirajući harmoniku, što je bila njegova prva veza sa umetnošću koja će kasnije postati njegovo životno opredeljenje. U mladosti se seli u Beograd, gde je upisao Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“. Ubrzo je postao i član kulturno-umetničkog društva koje je nosilo isto ime, što mu je otvorilo vrata ka ozbiljnijem bavljenju muzikom.
Svoj prvi muzički zapis snimio je 1974. godine, ali je širu popularnost stekao 1977. godine nastupom na festivalu narodne muzike u Ilidži. Pravi proboj na sceni desio se objavljivanjem albuma „Ruža“ 1981. godine, dok je pesma „Da volim drugu ne mogu“ iz 1983. godine postala njegov veliki hit, prodavši se u više od 600.000 primeraka. Ova pesma i danas ostaje simbol njegovog muzičkog opusa.
Godine 1984. u Zagrebu je upoznao Slavicu, ženu sa kojom je proveo više od tri decenije života. Njihova ljubavna priča je gotovo filmska – venčali su se posle samo tri susreta. Iz njihove ljubavi rodili su se sinovi Nikola i Marko, koji su kasnije krenuli očevim stopama i ostvarili uspešne muzičke karijere. Marinko je imao i sina Darija iz prethodne veze sa ženom po imenu Mila, kojeg je javno priznao i prihvatio u porodicu.
Iako su mediji često spekulisali o razvodu, Slavica i Marinko ostali su nerazdvojni. Njihov odnos bio je zasnovan na dubokom poverenju i ljubavi, što se videlo i u najtežim trenucima. Dario, sin iz vanbračne zajednice, pričao je o trenutku kada je prvi put upoznao oca. Bilo je to emotivno i značajno iskustvo za njega, a njihovu bliskost dodatno je negovala upravo Slavica, čija uloga u održavanju porodične harmonije nikada nije bila zanemarena.
U kasnijim godinama života, Marinko se suočio sa teškom dijagnozom – karcinom pankreasa. Iako mu je bolest ozbiljno narušila zdravlje, do poslednjeg dana nije gubio veru i snagu. Njegov sin Nikola je otkrio da su Marinko i Slavica obnovili zavete pred Bogom tri meseca pre njegove smrti, u crkvi, što je za celu porodicu bio posebno duhovan i emotivan trenutak. U tim trenucima, kako Nikola kaže, njegov otac se duhovno preporodio i u miru dočekao kraj.
- Tokom poslednjih meseci života, Marinko je želeo da bude kod kuće, okružen porodicom. Preminuo je na rukama svoje supruge Slavice u porodičnom domu na Košutnjaku, odbivši bolničko lečenje koje bi ga udaljilo od voljenih. Slavica, koja je po struci medicinski radnik, bila je uz njega do samog kraja, brinući o njemu s posebnom posvećenošću.
Njegova borba nije bila laka. Uz karcinom pankreasa, Rokvić se suočio i sa opasnom bakterijom koju je dobio tokom terapije. Organizam mu je bio oslabljen, ali on nije odustajao. Primao je hemoterapije koje su u početku donosile poboljšanja, pa se čak i nadao povratku muzici. Međutim, otkrivene metastaze na drugim organima zaustavile su tu nadu. U tom periodu, povukao se iz javnosti i retko davao izjave.
U svom poslednjem razgovoru za medije, govorio je smireno i iskreno o borbi koju je vodio. Spomenuo je kako je preležao koronu bez težih simptoma, ali je istakao problem sa bakterijom koja mu je značajno oslabila imunitet. Uprkos svemu, bio je zahvalan na podršci porodice, ističući da su supruga i sinovi stalno bili uz njega.
Marinko Rokvić preminuo je 6. novembra 2021. godine, u 68. godini. Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u narodnoj muzici, ali i u srcima svih onih koji su ga poznavali – bilo lično, bilo kroz njegove pesme. Njegov odlazak je veliki gubitak, ali je njegova ostavština večna.
