U današnjem članku donosi se dirljiva i inspirativna životna priča Ace Pejovića, jednog od najomiljenijih pevača sa domaće muzičke scene.
Njegov glas, specifičan i prepoznatljiv, već decenijama budi emocije kod publike, ali iza te karijere pune uspeha krije se život ispunjen teškim trenucima i ličnim borbama koje su ga oblikovale kao čoveka i umetnika.Još kao dečak, Aco je pokazivao izuzetnu sklonost ka muzici.
- Njegovi roditelji su to prepoznali i upisali ga u muzičku školu, iako su okolnosti bile daleko od idealnih. Budući da u njegovom rodnom gradu nije postojala muzička škola, bio je primoran da se preseli u drugi grad i živi u učeničkom domu. Tada je imao svega četrnaest godina. Uslovi u domu bili su veoma loši – hladne, oronule sobe sa po nekoliko učenika i zajednička kupatila. Ipak, ljubav prema muzici bila je jača od svih prepreka.
Iako nije plakao, priznaje da su mu noći bile posebno teške, jer se nalazio u potpuno nepoznatom okruženju, bez ikoga bliskog. Svaki vikend proveden kod kuće bio je za njega izvor sreće i utehe. Posebno se seća majčine reakcije kada ga je posetila – otišla je kući uplakana, što je navelo oca da ga prevede u drugi dom kako bi mu obezbedio bolje uslove.
Kasnije, kroz život, Aco je izgradio uspešnu karijeru i stabilan porodični život. U braku je sa suprugom Biljanom, sa kojom ima tri ćerke. Njihova ljubav prošla je kroz mnoge izazove, a jedan od najtežih trenutaka bio je kada se Biljana suočila sa ozbiljnim zdravstvenim problemom – pucanjem aneurizme i izliva krvi u mozak.
Biljana, koja je inače doktor ekonomskih nauka, nikada ranije nije imala zdravstvenih problema. Tog dana, dok je držala predavanje, iznenada se srušila i hitno je prebačena u bolnicu. Aco je sve to proživljavao u bolnom iščekivanju, gledajući iz minute u minut kako iz bolnice iznose tela. Strah da bi mogao izgubiti osobu koju voli bio je neizdrživ.
- Pomoć je stigla brzo zahvaljujući njegovim prijateljima lekarima. Jedan od njih, dr Zoran, preuzeo je inicijativu i preveo Biljanu na neurohirurgiju, gde ju je prihvatio dr Tasić, kome je Aco i danas neizmerno zahvalan. Operacija je trajala više od šest sati. Te večeri, kaže, cela srpska estrada bila je uz njega – kolege su ga podržale svojim prisustvom i pokazale mu koliko ga cene i vole.
U tim trenucima, doživljavao je emocionalni haos – dok se supruga borila za život, kod kuće su i deca imala zdravstvene probleme. Starija ćerka je povraćala od stresa, srednja imala bolove u zubu, a najmlađa visoku temperaturu. Sve to ga je dodatno slomilo, ali i ojačalo. Nakon što ih je sve zbrinuo, povukao se u svoju sobu i, kako priznaje, u suzama i vrisku molio Biljanu da preživi i da ga ne ostavi samog.
Biljana je preživela operaciju, ali period oporavka bio je mučan i bolan. Ležala je obrijane glave, sa velikim rezovima, a Aco je morao svojoj deci da objasni sve moguće ishode. U tim trenucima, vera mu je bila jedina uteha i oslonac.
Njihova ljubavna priča počela je još dok su bili veoma mladi – venčali su se odmah nakon što je Biljana završila srednju školu. Tokom svih godina, ona mu je bila najveća podrška, kako u karijeri tako i u privatnom životu. On često ističe da je zahvaljujući njoj ostao stabilan i priseban u svetu koji često zna da bude surov.
Aco nalazi duhovni mir u posetama Hilandaru, gde redovno odlazi kako bi pronašao unutrašnji balans. Tamo, daleko od svega, u tišini i molitvi, preispituje sebe i svoje postupke. Smatra da je to mesto na kojem čovek može istinski da odmori dušu, mnogo više nego na bilo kojoj egzotičnoj destinaciji. Taj mir mu ne mogu zameniti ni putovanja, ni luksuz, ni rekreacija.
Njegova priča je dokaz da čak i oni koje danas gledamo kao uspešne i ostvarene, prolaze kroz teške i emotivne trenutke. Iza sjaja reflektora krije se mnogo suza, borbe i žrtvovanja. Ipak, Aco Pejović ostaje primer čoveka koji se, uprkos svemu, nikada nije predao i koji i dalje, snagom svoje vere i ljubavi, korača napred.
