U današnjem članku donosimo sažetak duhovnih saveta oca Jovana, čije reči odišu smirenjem, ljubavlju i mudrošću.
Ove pouke pozivaju na unutrašnju promenu, pozivaju čoveka da ne traži krivce spolja, već da u sebi traži i snagu i rešenje, čak i u trenucima kada sve deluje izgubljeno. Ključne poruke njegovih pouka podudaraju se sa osnovnim moralnim načelima – činiti dobro, ne uzvraćati zlo, i u svemu tražiti volju Božju.
- Kada dođe vreme očajanja, treba znati da nismo ostavljeni, već smo mi ti koji se udaljavamo od Gospoda. Zato valja živeti sa drugima kao da služimo samom Bogu, ne očekujući zahvalnost, pohvale ili uzvraćanje ljubavi. Svaka reč i svaki čin treba da prođu kroz filter: da li će to ožalostiti Boga ili nekog bližnjeg?
Ne treba osuđivati druge, jer ne znamo kako i zašto Bog njima upravlja. Oni koji deluju nesavršeno ili padaju, imaju svog Gospoda koji ih može i podići i zaustaviti na tom putu. Važno je ne dozvoliti da lenjost otima vreme, jer nijedan trenutak nije zagarantovan. Naš život može se prekinuti svakog časa, a tada dolazi sud.Ako ne zadajemo bol, ne odgovaramo uvredom na uvredu, naše će se ime naći zapisano sa prepodobnima. Ljubav se ne meri osećajem, već delima. I kada se ljubav ne oseća, treba činiti dela ljubavi, jer će se ona kroz praksu useliti u srce i postati deo prirode čovekove.
Bog nam pruža mnoštvo sredstava da mu ugodimo – smerno ponašanje, uteha tužnih, pravda, milosrđe, odbijanje loših misli, pa i tiho trpljenje i molitva. Sve ovo, iako izgleda jednostavno, privlači Božju pomoć, bez koje je teško i zamisliti da prebrodimo stvarne izazove života.Gnev je neprijatelj unutrašnjeg mira. Treba ga savladavati tišinom, povlačenjem, molitvom. Kada se srce smiri, onda se može razgovarati – ne iz osećanja povređenosti, nego iz želje da se ispravi. Svaka uvreda koju dobijemo, ako je primimo sa strpljenjem, jeste dar u Božjoj pedagogiji.
Pouke svetih otaca uče da su oni koji nas vređaju zapravo dobročinitelji našeg spasenja, jer nas podsećaju da je sve dopušteno s Božjim znanjem, radi našeg unutrašnjeg rasta. Nevolje nisu dokaz Božje kazne, već dokazi da nas Gospod smatra svojima.U svakodnevnom ophođenju, treba odbaciti surovost, a prema drugima biti nežan i popustljiv, posebno prema onima koji su nam povereni. Zakon života je mera – kada se ona naruši, dolazi do učenja, bilo kroz blagost, bilo kroz teškoće.
- Istinska sloboda dolazi tek kada se oslobodimo vezanosti za stvari. Ona se stiče nepristrasnošću, životom bez pohlepe i nepotrebnih želja. Ljubav nije osećaj koji dolazi iznenada – ona je veština, navika, duhovna disciplina.Spasenje se ne nalazi u mnogo reči, nego u stalnom samonadzoru. Treba izbegavati rasprave i prekomerno razmišljanje o greškama drugih, jer to unosi nemir u dušu. Umesto toga, um treba uposliti na način koji donosi korist drugima – utehu, pouku, razumevanje.
Ne treba verovati predrasudama, tračevima, sumnjama, ni sopstvenom egu. Hrišćanski duh traži mudrost, obazrivost i čistotu srca. Krajnosti treba izbegavati u svemu, jer mudrost stanuje u sredini.Ako se suočimo sa zlom, treba ga pobeđivati dobrotom. Kada duh klone, valja prizvati Gospoda iskrenim vapajem i tražiti svetlost u tami. Melanholija se leči ne zatvaranjem, već pokretom – šetnjom, prirodom, molitvom u tišini.
U svemu je važno ne osuđivati, ne ogovarati. Kad dođe poriv za tim, setimo se vlastitih grehova. Smirenje je najuzvišenija vrlina – ono nas čisti, oplemenjuje i približava Bogu. Smireni čovek ne uzdiže sebe, ne govori o svojim delima, a svakome služi s ljubavlju.Srce koje ne sudi, koje je blago, koje ne traži da se vidi i čuje, jeste srce ispunjeno Hristom. Kao što klas pun zrna prikloni glavu, tako i duhovno bogat čovek ne ističe sebe. Smirenje je kao kiša suvoj zemlji – donosi život duši.
U životu ne treba očajavati kada padnemo, već se podići i nastaviti. Bez odricanja od sopstvene volje, nema istinskog duhovnog puta. Samoodricanje je osnova svakog duhovnog napretkaNa kraju, poruka oca Jovana jeste poziv na unutrašnji mir, molitvu, smirenje i ljubav. To su temelji života dostojnog čoveka koji traži Boga i koji zna da je svaki dan dar koji se ne vraća.
