U današnjem članku osvrnućemo se na jedno od najposećenijih duhovnih mesta u istočnoj Srbiji manastir Tumane, koji kroz vekove ne prestaje da budi radoznalost i veru hiljada ljudi.
Smešten u tišini prirode, ušuškan među brdima, ovaj manastir nije poznat samo po svojoj istoriji i arhitekturi, već i po brojnim svedočenjima o isceljenjima, duhovnim preobražajima i neobjašnjivim čudima koja su se, po rečima posetilaca, dogodila upravo tu.
- Mnogi vernici ističu da su u ovom manastiru pronašli ne samo mir i utehu, već i odgovore koje dugo nisu uspevali da dobiju. Jedno takvo duboko lično iskustvo podelila je Vasa Zvezdakovska iz Prilepa, Makedonije. Nakon što joj je dijagnostikovan karcinom i što je prošla kroz tešku operaciju 2020. godine, Vasa je tragala za mestom gde bi se mogla duhovno osloniti i ponovo povezati s verom. Tako je putem interneta prvi put čula za manastir Tumane, ali ono što ju je dodatno zaintrigiralo bio je san u kojem se manastir pojavio. U tom snu joj je, kako kaže, rečeno da će upravo tamo videti svetlost. Taj san je doživela kao znak i poziv.
Kada je prvi put kročila unutar manastirskog kompleksa, u srcu joj se javila misao: „Ovo je moj drugi dom.“ Od tada, ističe, njen život se korenito promenio. Počela je da posti sve postove, da se redovno moli i oseća kako je primila blagoslov. Zahvalnost upućuje Svetom Zosimu, Jakovu i Nektariju, verujući da su upravo oni doprineli njenom dolasku i duhovnom isceljenju. „Slava Bogu i svim Svecima“, govori Vasa, dodajući da svima koji pate, fizički ili duševno, preporučuje da posete Tumane i potraže nadu i isceljenje.
Jednako dirljivo je i svedočenje bračnog para iz Austrije, Nebojše i Milice Tadić, koji su punih deset godina pokušavali da dobiju dete. Iako su prošli kroz brojne medicinske tretmane i konsultacije, rezultata nije bilo. Tada se u Nebojši rodila želja da poseti manastir Tumane, iskreno se pomoli i predaje sve u Božje ruke. On ističe da mu je vera bila poslednja i jedina nada. Posetili su manastir, zajedno se pomolili, i nakon samo dva meseca Milica je zatrudnela. Danas u naručju drže svog sina Vukana, a manastiru su došli da izraze zahvalnost. Zahvalili su se ne samo Bogu, već i Svetom Zosimu, Jakovu i Presvetoj Bogorodici, verujući da je upravo ta molitva otvorila novo poglavlje u njihovom životu.
Još jedno snažno iskustvo dolazi iz Šida, od Nikole Jelića, koji se suočio sa dijagnozom zloćudnog tumora debelog creva. Operacija je bila uspešna, ali su lekari ubrzo otkrili da se bolest proširila na jetru i karlicu. U tom teškom trenutku odlučio je da potraži pomoć u manastiru Tumane. Pomolio se s verom, ali bez očekivanja. Nakon toga, kada je vadio nove nalaze, usledio je šok i za njega i za njegovu doktorku – rezultati su pokazali da više nema tragova bolesti, iako nije koristio nikakve dodatne lekove. Lekarka je bila zbunjena i pitala šta je radio, a Nikola je odgovorio jednostavno: bio je u manastiru Tumane i tu tražio pomoć.
- Sva ova svedočenja imaju jednu zajedničku crtu – istinsku veru u čudo, molitvu i nadu. Ljudi iz različitih krajeva, sa različitim sudbinama, pronašli su utehu, izlaz i novo usmerenje upravo među zidovima manastira Tumane. Ovaj manastir nije samo mesto tišine i molitve, već i prostor gde se, kako tvrde mnogi, dešavaju nevidljive promene, unutrašnje i spoljašnje. Bez obzira na to da li neko dolazi iz znatiželje, vere, očaja ili zahvalnosti, gotovo svi posetioci ističu da se iz Tumana ne vraćaju isti.
U današnjem svetu u kome često dominiraju brzina, površnost i sumnja, mesta poput manastira Tumane podsećaju da vera i nada još uvek žive, i da za mnoge upravo ona predstavlja snagu koja ih vodi kroz najteže životne izazove. Bilo da je reč o isceljenju tela ili duše, brojne priče pokazuju da se među tim zidinama rađaju novi počeci, duboki mir i neizbrisiva zahvalnost. Manastir Tumane ostaje svetionik za one koji tragaju za čudom – i možda ga, baš tamo, i pronađu.
