U današnjem članku donosimo priču koja nas podseća koliko je bezuslovna ljubav važna, kao i koliko su očekivanja ponekad pogubna za odnose među ljudima. Ovo je priča o Sofiji, ženi koja je s radošću čekala dolazak deteta, ali je istovremeno prolazila kroz emocionalni pakao zbog stava svog supruga.
Sofija je dugo čekala trenutak kada će ostati trudna. Kada se to konačno dogodilo, bila je presrećna. Međutim, njen suprug Nikola imao je jedno čvrsto očekivanje – želeo je isključivo sina. Ideja da bi mogao dobiti ćerku za njega nije dolazila u obzir, čak ni kao mogućnost. Njegovo insistiranje na polu deteta počelo je da stvara pritisak u njihovom odnosu.
- Na prvom i drugom ultrazvuku lekari nisu mogli sa sigurnošću utvrditi pol. Ipak, tokom trećeg pregleda, lekar je s velikom sigurnošću rekao da očekuju devojčicu. Taj trenutak je bio prekretnica. Nikola se toliko razbesneo da je odmah izašao iz ordinacije, ne progovorivši ni reč. Kad je Sofija napustila bolnicu, shvatila je da njen muž više nije tamo. Pokušavala ga je kontaktirati, ali se nije javljao na telefon.
Kada je stigla kući, dočekao ju je šok – ispred vrata stajao je njen kovčeg sa stvarima. Na njemu je bila zalepljena poruka: “Ako se rodi devojčica, sama ćeš je odgajati.” Te reči bolele su više nego bilo šta drugo. Noseći teški stomak i bol u srcu, sela je na klupu ispred zgrade. Ubrzo ju je stigao jak bol, zgrčila se i počela da plače. Srećom, naišla je komšinica teta Daša koja je odmah prepoznala da nešto nije u redu i pozvala hitnu pomoć.
Sofija je prevezena u bolnicu, gde je uskoro na svet donela blizance – devojčicu i dečaka. Iako izmučena, srce joj je bilo puno jer je postala majka dvoje dece. Na dan otpusta iz bolnice, došli su joj roditelji da je dočekaju, ali je došao i Nikola. Delovao je radosno, doneo je buket crvenih ruža, poljubio je i s ljubavlju uzeo sina u naručje. No, ćerku nije ni pogledao.
Sofija je u tom trenutku shvatila koliko je hladnoća u njegovom srcu duboka. Nikola je predložio da ćerku ostave u bolnici jer mu, kako je rekao, nije potrebna. Tvrdio je da mu je samo sin važan. Te reči su za Sofiju bile poslednja kap. Bacila je buket, uzela sina iz njegovih ruku i sa oboje dece otišla sa roditeljima. Pre nego što su otišli, viknula mu je da ga više nikada ne želi videti i da zaboravi da ima decu.
- Nikola je bio u šoku, nije mogao da veruje šta se upravo dogodilo. Nije očekivao da će Sofija reagovati s tolikom odlučnošću. Vremenom je postalo jasno da je izgubio više nego što je mogao da zamisli. Sofija je pokrenula razvod i okrenula se svom životu. Vremenom je upoznala dobrog čoveka, ali zasad ne planira novu brak – posvećena je svojoj deci i svom miru.
I dok je Nikola pokušavao da pronađe smisao i opravdanje svojih postupaka, otišao je kod sveštenika po savet. Sveštenik mu je rekao nešto što će mu ostati urezano zauvek: “Bog određuje sudbinu deteta, ali jedno žensko dete može doneti više sreće i koristi roditelju nego pet sinova. Suština nije u polu deteta, već u njegovoj sreći, dobroti i korisnosti za zajednicu.”
Ove reči bile su lekcija života za Nikolu. Shvatio je, možda prekasno, koliko su ljubav i prihvatanje važni. Deca, bez obzira na pol, dolaze na svet kao dar, a ne kao ispunjenje nečijih očekivanja. Sofija je svoju snagu pronašla u ljubavi prema svojoj deci, dok je Nikola naučio da ponekad jedna greška može promeniti ceo život.
Ova priča nas podseća da roditeljstvo nije privilegija zasnovana na polu deteta, već na odgovornosti, ljubavi i spremnosti da se dete voli bezuslovno – bilo ono devojčica ili dečak.
