U današnjem članku donosimo priču o Jeleni Bačić Alimpić, ženi čije je lice nekada bilo sinonim za televiziju, a danas stoji iza nekih od najprodavanijih romana u Srbiji.
Njena transformacija iz popularne voditeljke u uspešnu književnicu došla je kao iznenađenje mnogima, ali ubrzo je osvojila čitalačku publiku svojom emotivnom snagom, dubokim narativima i hrabrošću da sledi unutrašnji glas. Napustila je svet reflektora i krenula iz početka, vođena željom da ispuni svoj davni san – da piše. Danas bez zadrške priznaje da se rizik isplatio i da je konačno postala istinski srećna.
- Njen novi roman “Krojač” donosi snažnu priču o Jakobu, nasledniku jedne krojačke loze, koji je tokom Drugog svetskog rata morao da promeni identitet kako bi preživeo. Iako je priča izmaštana, inspiraciju je delimično našla u životnoj sudbini Ester Bajer, jedine preživele žrtve holokausta u Srbiji, rođene u logoru Staro sajmište. Taj trenutak bio je okidač da Jelena stvori jedan kompleksan i snažan narativ koji se, kako kaže, sam razvijao u njenoj mašti.
I sama autorka prolazila je kroz periode kada je morala da radi poslove koji joj nisu bili po volji. Kao novinarka i urednica, često se susretala sa sadržajima koji je nisu zanimali, ali ih je ipak radila jer nije imala izbora. Ipak, svaka prisila ostavlja trag, a Jelena je znala da takav način života ne vodi sreći. Zbog toga je jednog dana donela prelomnu odluku – da napusti novinarstvo i posveti se pisanju. Bila je to odluka donesena iz potrebe da očuva sebe, svoju ličnost i zdravlje. Uprkos strahu od nepoznatog, odlučila se za rizik. Danas zna da je to bio jedan od najboljih poteza u životu.
U mladosti je radila razne poslove kako bi pomogla porodici – na benzinskim pumpama, sajmovima, pa čak i u kulturnim institucijama. Sve do trenutka kada ju je televizija, tadašnja JRT, “kidnapovala” i uvela u svet dokumentarno-obrazovnog programa, gde je naučila zanat od najboljih. Bila je to škola života, ali i mesto gde je shvatila da želi više – da stvara sama, slobodna i iskrena.
Danas, kao autorka brojnih romana, Jelena ističe da zarađuje više nego ikada ranije. Sve je to, kaže, plod upornosti, vere u sebe, ljubavi prema pisanju i neprekidnog rada. Zahvalna je Bogu na talentu, ali još više čitaocima koji su ga prepoznali. U svetu književnosti izgradila je svoje ime od nule, bez pomoći javne scene, oslanjajući se pre svega na podršku porodice, prijatelja i kolega iz senke.
- Jedna od najvećih emocionalnih rana koje nosi je gubitak oca, sa kojim je bila izuzetno bliska. Njegova smrt obeležila je njen život, a upravo tada je napisala svoj prvi roman – “Ringišpil”. Tuga je bila gorivo koje ju je pokrenulo da se izrazi kroz pisanu reč i podeli emocije sa svetom.
Prelomni trenutak za ličnu promenu došao je u njenoj 55. godini, kada je odlučila da preseče sve ono što je sputava. Iako nije lako “iseći iz korena” sve što nas remeti, Jelena veruje da sudbinu možemo barem malo prekrojiti, kao što i sama piše u “Krojaču”.
Privatno, Jelena vodi ispunjen život pored svog supruga, penzionisanog sudije, sa kojim deli dugogodišnju ljubav i međusobno poštovanje. Iako je njihova priča više puta prepričavana, danas je radije čuva samo za njih. Njihov odnos je izgrađen na podršci, razumevanju i slobodi.
Njena energija i osmeh gde god da se pojavi osvajaju ljude. Kaže da to ne potiče iz spoljašnjih uticaja već iznutra. Takva je rođena. Ne želi da troši vreme na negativnost, već se okružuje pozitivnim ljudima, voli životinje – posebno pse, od kojih su dva udomljena, i pronalazi mir u svakodnevnim šetnjama, pravilnoj ishrani i skromnim ritualima nege.
Uloga bake donela joj je novu dimenziju života. Unuka Mila je unela neopisivu radost i probudila još jednu dubinu ljubavi u Jeleninom srcu. Njena porodica je centar sveta, a odnosi sa decom ispunjeni su poštovanjem, razumevanjem i bliskošću. Danas, Jelena sa sigurnošću može da kaže da je srećna žena, ostvarena kao majka, baka, supruga i umetnica.
