U današnjem članku govorićemo o jednoj od najkontroverznijih figura kada je u pitanju roditeljstvo u svetu poznatih Ališi Silverstoun, glumici koja je svojevremeno stekla slavu zahvaljujući ulozi u kultnom filmu “Clueless”, a danas je mnogo poznatija po nesvakidašnjem pristupu odgajanju svog sina.
Njena posvećenost sinu Beru Blu i način na koji ga vaspitava ne prestaju da izazivaju pažnju javnosti i da podstiču rasprave među stručnjacima i običnim ljudima.Već godinama, Ališa se nalazi u centru medijskog interesovanja zbog odluke da karijeru stavi u drugi plan kako bi se u potpunosti posvetila majčinstvu. Njena filozofija roditeljstva zasniva se na prirodnosti, emocionalnoj povezanosti i instinktima, ali nije prošla bez kritika. Mnogi roditelji i psiholozi izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog njenih metoda, smatrajući ih neprikladnim, pa čak i potencijalno štetnim.
- Jedna od tema koja je izazvala najviše reakcija jeste njena praksa da i dalje spava u istom krevetu sa sinom, iako on sada ima 13 godina. Silverstoun tvrdi da je ovaj čin potpuno prirodan, navodeći primer iz životinjskog sveta gde majke spavaju sa svojim mladuncima. Veruje da deljenje kreveta podstiče osećaj sigurnosti i bliskosti između majke i deteta. Ipak, brojni stručnjaci upozoravaju da ovakva praksa može negativno uticati na razvoj detetove samostalnosti i identiteta, posebno u periodu puberteta kada dete prirodno teži odvajanju i formiranju ličnih granica.
Još jedna kontroverzna izjava Ališe tiče se njenog priznanja da se povremeno kupa zajedno sa sinom, čak i u njegovim tinejdžerskim godinama. Ona ovu praksu vidi kao način da se održi bliskost i emocionalna povezanost, ali mnogi ovu naviku smatraju neprimerenom za uzrast deteta. Na društvenim mrežama su se pojavile brojne negativne reakcije i komentari, a pojedini korisnici su izrazili ozbiljnu zabrinutost za mentalni razvoj njenog sina.
Možda najšokantnija informacija koja je obišla svet jeste podatak da je Silverstoun, dok je sin bio mali, prežvakavala hranu i davala mu je direktno iz svojih usta. Ova praksa, koju je ona branila kao prirodnu i drevnu, izazvala je oštru osudu zdravstvenih i psiholoških stručnjaka. Smatra se nehigijenskom i potencijalno opasnom, posebno zbog mogućnosti prenosa bakterija i drugih patogena, što može ozbiljno ugroziti dečje zdravlje.
- Psihološkinja Rina Patel jedna je od onih koji su javno kritikovali ovaj vid roditeljstva, ističući da se radi o preteranoj privrženosti koja može dovesti do konfuzije u formiranju granica i identiteta kod deteta. Patel smatra da dete mora imati priliku da razvije osjećaj samostalnosti i nezavisnosti, a da roditeljski stil koji uključuje konstantnu fizičku bliskost može da izazove emocionalnu zavisnost i probleme u socijalizaciji s vršnjacima.
Iako mnogi smatraju da je prešla granicu prihvatljivog, Ališa ostaje dosledna svojim uverenjima. U svojoj knjizi “The Kind Mama” iz 2014. godine, oštro se suprotstavila tradicionalnim metodama roditeljstva, nazivajući čak i stavljanje bebe u krevetac oblikom zanemarivanja. Njeno roditeljstvo se temelji na intuitivnom pristupu, prirodnosti i emocionalnom vezivanju, a ne na strukturiranim pravilima i rutini koju preporučuju stručnjaci.
Međutim, mnogi kritičari smatraju da ovaj stil preterano produžava fazu detetove zavisnosti i da mu uskraćuje priliku da razvije lični identitet i emocionalnu nezavisnost. Iako Ališa tvrdi da je sve što radi motivisano iskrenom ljubavlju prema sinu, neizbežno se postavlja pitanje da li će ovakav pristup dugoročno ostaviti posledice, kako po sina, tako i po njihov međusobni odnos.
Roditeljstvo je lična stvar, ali kada ono postane javno i izaziva zabrinutost stručne zajednice, pitanje granica i odgovornosti postaje neizbežno. U ovom slučaju, Ališa Silverstoun je primer kako čak i dobre namere mogu izazvati ozbiljne polemike ako se ne sagledaju šire posledice na razvoj deteta. Dok neki aplaudiraju njenoj hrabrosti i autentičnosti, drugi smatraju da su emocionalna bliskost i zaštita jedno, a narušavanje detetove individualnosti i privatnosti sasvim drugo.
Kako njen sin ulazi u osetljive godine adolescencije, ostaje da se vidi kako će se ovaj neuobičajeni pristup roditeljstvu razvijati i kakve će dugoročne posledice ostaviti – ne samo na dečaka, već i na javno poimanje granica roditeljske ljubavi.
