U današnjem članku osvrćemo se na život i karijeru Zdenka Kolara, jednog od najvažnijih basista jugoslovenske muzičke scene.
Njegova priča nije samo priča o muzici, već i o bliskom prijateljstvu, borbi sa realnošću i umeću da se čovek ne izgubi kada svetla pozornice utihnu.Zdenko je rođen za muziku. Od malih nogu, tamburao je po kući, a njegovo prijateljstvo sa Vladom Divljanom, komšijom iz detinjstva, postalo je ključno za njegov umetnički razvoj. Njih dvojica su gotovo neodvojivo koračali kroz svet nota, ritmova i snova o velikim festivalima. Prvi bend osnovali su još u osnovnoj školi, pod imenom Faraoni, da bi kasnije, u srednjoj školi i ranom odraslom dobu, prešli u sastav Zvuk ulice, koji je prethodio legendarnim Idolima.
- Iako Zvuk ulice nikada nije objavio snimak, bend je ostavio dubok trag na članove i publiku. Svirali su obrade Bitlsa, Rolingstonsa, Hendriksa, ali i stvarali sopstvenu muziku. U tom sastavu svirao je i Divljan, koji je bio poznat po svom šarmu i duhovitosti. Zdenko se sa osmehom priseća kako su koristili jedan šaljivi stih za raspevavanje pred nastupe: „Ti se varaš ako misliš da ću ruku da ti dam…“, koji je kasnije pretočen u pesmu “Rok, rok” na Zdenkovom solo albumu Superheroj.
Osnivanje Idola 1979. godine bilo je prekretnica. U početku su se zvali Dečaci, a ideja o bendu potekla je od Srđana Šapera i Nebojše Krstića, koji su uz Divljana, Kolara i Božu Jovanovića činili jezgro grupe. Bend je bio deo novog talasa, pravca koji je u sebi spojio elemente panka, regea i rokenrola i brzo osvojio jugoslovensku omladinu.
Zanimljivo je da su Idoli postali popularni i pre nego što su izdali prvu ploču, zahvaljujući veštoj strategiji širenja tračeva i pojavljivanju u omladinskoj štampi. Prvi singl, „Retko te viđam sa devojkama“, odmah je izazvao kontroverze zbog svoje dvosmislenosti i bio zabranjen na mnogim stanicama. Pesma „Maljčiki“ dodatno je učvrstila njihovu popularnost i otvorila vrata velikom uspehu.
- Album „Odbrana i poslednji dani“ bio je umetnički vrlo zahtevan i, kako Kolar kaže, „mnogi ga nisu razumeli“. Uprkos tome, bend je ostavio snažan trag. Međutim, već nakon sledećeg albuma „Čokolada“, počeli su se gasiti. Probe više nisu bile zabava, već obaveza. Zdenko je otišao u vojsku, a bend se postepeno raspao.
Po povratku iz vojske, suočen sa stvarnošću i potrebom da zarađuje, Zdenko Kolar donosi neobičnu odluku – postaje vozač tramvaja. Radio je u GSP Beograd punih devet godina, vozeći liniju „dvojka“, koja mu je čak donela spondilozu – šofersku bolest. Ipak, kaže da je taj period bio vrlo koristan, jer je želeo da iskusi „pravi radnički život“. Iako su ga prepoznavali, mnogima je govorio da su ga zamenili s bratom.
Vožnja tramvaja bila je njegov način da se distancira od razočaranja koje je osetio posle kraja Idola. Nije želeo da se vrati roditeljima, niti je bio spreman da se uključi u nove projekte, iako je bilo ponuda. U to vreme je još studirao mašinstvo, ali nije bio redovan student. Vozio je pošteno, predano i iskreno – baš kao što je svirao bas.
Kolar se kasnije ipak vraća muzici, i to u bluz-rok bendu Zona B. Tokom 2023. godine objavio je svoj prvi solo album „Superheroj“, koji za njega ima posebno emotivno značenje. Na albumu se nalazi i pesma u kojoj koristi stih koji je nekada s Vladom Divljanom pevao pred koncerte – što je svojevrsni omaž izgubljenom prijatelju i muzičkom saborcu.
Danas, iako u sedmoj deceniji, Zdenko Kolar je i dalje aktivan, zdrav i duhovit. Ne planira mnogo unapred, jer kako kaže, vreme prebrzo prolazi. Ipak, ne prestaje da svira i da se priseća dana kad su on i Divljan zajedno sanjali o velikim scenama i pevali pesme koje su ostale večne. Na dan Divljanovog rođendana, ponovo će s bivšim članovima benda zasvirati stare hitove Idola – dokaz da prava muzika i pravo prijateljstvo nikad ne umiru.
