Uticaj Jaja na Holesterol: Novi Uvidi u Zdravlje Kardiovaskularnog Sistema
Tema o uticaju jaja na nivo holesterola u organizmu već godinama izaziva kontradiktorna mišljenja. Jaja, a naročito žumance, dugo su smatrana problematičnim zbog visokog sadržaja holesterola, koji je često povezan s povećanim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Međutim, najnovija istraživanja i eksperimenti, poput onog koji je sproveo doktorand Ik Norvic, dovode u pitanje ovu predrasudu i otkrivaju kompleksnost odnosa između hrane i holesterola.
Eksperiment sa 720 jaja u mesec dana:
Jedan od najzanimljivijih eksperimenata na ovu temu sproveden je od strane Ik Norvica, doktoranda sa Univerziteta Harvard. Norvic je želeo da istraži da li konzumacija velike količine jaja zaista ima negativan uticaj na nivo holesterola, posebno na nivo LDL-a (“lošeg” holesterola). U svom eksperimentu, Norvic je pojeo čak 720 jaja u mesec dana, što znači da je unosio oko 24 jaja dnevno. Ovaj ogroman unos holesterola (oko 133.200 mg) izazvao je početne sumnje u vezi s njegovim zdravljem.
Međutim, rezultati su bili izuzetni – uprkos značajnom povećanju unosa holesterola, nivoi LDL-a su zapravo opali za 18%. Ovaj rezultat je iznenadio mnoge, jer se tradicionalno veruje da visok unos holesterola iz hrane direktno povećava nivo lošeg holesterola u krvi, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Kako jaja utiču na holesterol?
Jedan od mogućih razloga zbog kojeg jaja nisu podigla nivo LDL-a kod Norvica može se pronaći u načinu na koji holesterol iz hrane utiče na naše telo. Kada holesterol iz hrane dospe u creva, on se vezuje za receptore na ćelijama crevne sluzokože. Ovi receptori podstiču oslobađanje hormona holesina, koji putem krvotoka putuje do jetre. Jetra tada smanjuje proizvodnju LDL-a, što može pomoći u održavanju stabilnog nivoa holesterola u telu. Ovaj mehanizam može objasniti zašto visok unos holesterola iz jaja nije doveo do povećanja LDL-a.
Pored toga, Norvic je tokom eksperimenta unosio 60 grama ugljenih hidrata dnevno, što je relativno malo u poređenju s uobičajenim dijetama bogatim ugljenim hidratima. On je koristio voće poput banane, borovnice i smrznute trešnje, u kombinaciji s maslacem od makadamije kako bi postigao ovaj nivo ugljenih hidrata. Iako je njegova dijeta bila bogata holesterolom iz jaja, unos ugljenih hidrata mogao je doprineti smanjenju nivoa LDL-a, jer se kod osoba koje konzumiraju dijete sa malo ugljenih hidrata, često primeti porast LDL-a zbog toga što telo koristi masti za energiju umesto ugljenih hidrata.
Uticaj dijeta sa malo ugljenih hidrata na LDL:
Kada se razmatraju dijete sa malo ugljenih hidrata, poput keto ili Atkinsove dijete, često dolazi do porasta LDL-a. Ovo se dešava zato što telo prelazi na sagorevanje masti kao primarnog izvora energije umesto ugljenih hidrata, što može uzrokovati povećanje nivoa “lošeg” holesterola. Međutim, Norvicov eksperiment pokazuje da, iako je unos ugljenih hidrata bio umeren, pravilno balansirane dijete mogu imati pozitivan uticaj na nivo LDL-a, čak i kada se unosi velika količina holesterola iz jaja.
Zaključak:
Eksperiment Ik Norvica izaziva preispitivanje prethodnih preporuka o konzumaciji jaja i njihovom uticaju na nivo holesterola. Dok prethodne studije sugerišu da visok unos holesterola iz hrane direktno povisuje LDL, novi uvidi sugerišu da reakcija organizma na holesterol nije tako jednostavna. Naša tela mogu reagovati na različite načine, uključujući mehanizme koji smanjuju proizvodnju LDL-a, čime se održava ravnoteža u organizmu.
Ovaj eksperiment nam pokazuje da nije dovoljno fokusirati se samo na jedan element ishrane, poput jaja, već da je važno razmotriti celokupni obrazac ishrane i stil života. Za optimalno zdravlje srca i holesterola, važno je uzeti u obzir sve faktore, uključujući unos ugljenih hidrata, genetske predispozicije i opšti način života.
