Odsekli su mi oba stopala, oslepeo sam i kompletnu imovinu sam prepisao prijatelju Siniši: Ostavio me u šupi, bez vode

Stjepan Nemak, 72-godišnji muškarac, suočavao se s teškim životnim okolnostima zbog dijabetesa koji ga je oslepeo i doveo do amputacije oba stopala. U trenutku kada je postao potpuno zavisan od drugih, odlučio je da prepiše svoju imovinu osobi koju je godinama poznavao. Ovaj čin trebao je biti zamena za brigu o njemu, međutim, stvari su krenule u potpuno drugom smeru, a njegov život je postao još teži nego što je bio pre nego što je donio ovu odluku.

Stjepan je mislio da će mu prijatelj Siniša Spevec, kome je prepisao imanje, obezbediti sigurno i dostojanstveno mesto za život. Spevec mu je obećao da će živeti u njegovoj kući, da će imati poseban ulaz i stan sa WC-om, kao i da će vikendom zajedno putovati na more kod Spevčevih roditelja. Takođe, tvrdio je da će ga hraniti svakodnevno. Ipak, ono što je usledilo bilo je daleko od obećanja.

Nažalost, umesto u ugodnom domu, Stjepan je završio u trošnoj šupi. U ovoj neprikladnoj prostoriji nije imao ni tekuću vodu, pa je morao da je nosi sa izvora. Njegovo stanovanje bilo je još gore nego što je bio njegov prethodni život u kojem se barem osećao sigurnije. Da stvar bude još gora, Stjepan je morao da spava u svom automobilu, jer mu je bilo udobnije nego u šupi. Iako mu je bilo ponuđeno “bolje” rešenje, stvarnost je bila sumorna i ispunjena fizičkom i emocionalnom patnjom.

Ovaj tragičan slučaj ukazuje na to kako osobe sa invaliditetom i stariji ljudi često postaju meta manipulacija i zloupotreba, naročito kada postanu zavisni od drugih. Stjepan je verovao u prijateljstvo sa Sinišom Spevcom, jer su se poznavali dugo i često su zajedno provodili vreme. Bili su prijatelji, roštiljali zajedno, a Spevec je često dolazio kod njega, pa je Stjepan mislio da ima pouzdanog partnera u kojem može da ima poverenja. Međutim, to poverenje je bilo potpuno iznevereno, jer mu je, umesto pomoći, usledilo pogoršanje životnih okolnosti.

Srećom, komšiluk i ljudi u njegovoj okolini nisu ostali indifirentni prema njegovom položaju. Susedi su mu pritekli u pomoć, odveli ga u bolnicu, a zatim pomogli da se smesti u dom za starije osobe. Osim toga, nastavili su da mu pružaju finansijsku pomoć kako bi olakšali njegov svakodnevni život. Njegova priča postala je poznata i javnosti, a pravosudni organi su se uključili kako bi pokušali da reše njegov slučaj. Sud je doneo presudu u njegovu korist, ali pravi pravni proces još nije bio završen, jer se dalje nastavlja borba za pravično rešavanje.

Ključne tačke ovog slučaja:

1. Prepisivanje imovine u zamenu za brigu – Stjepan je poverio svoju imovinu prijatelju, misleći da će biti zbrinut u starosti.
2. Manipulacija i zloupotreba poverenja – Umesto brige, Spevec je iskoristio Stjepanovu ranjivost i prebacio ga u neprimerene uslove.
3. Pomoć komšiluka – Na kraju, Stjepan je pronašao pomoć u svojoj zajednici koja mu je pomogla da se oporavi i preseli u dom za starije osobe.
4. Pravna borba – Iako je sud presudio u njegovu korist, pravni proces nije završen, a Stjepan je još uvek u potrazi za pravdom.

Zaključak: Ovaj slučaj ističe ozbiljan problem zloupotrebe poverenja, a posebno kako stariji ljudi i osobe sa invaliditetom postaju ranjivi na manipulacije. Važno je da društvo pruži dodatnu pažnju i zaštitu ovoj populaciji kako bi se sprečile ovakve nesreće. Stjepan Nemak je imao sreću što je naišao na ljude koji su mu pomogli, ali mnogi drugi možda nemaju tu sreću. Zakonodavne promene i veća zaštita za osobe u sličnim situacijama svakako bi bila korak napred u prevenciji ovakvih zloupotreba.