Džoj Vinsroj i otkriće mirisa povezano sa Parkinsonovom bolešću
Džoj Vinsroj, žena iz Škotske, postala je poznata po tome što je otkrila jedinstven način za detektovanje Parkinsonove bolesti – putem mirisa. Njen neobičan uvid u ovu neurodegenerativnu bolest inspirisao je naučnike da razviju test koji bi mogao da pomogne u dijagnostici ove bolesti. Ovaj članak bavi se njenom pričom, naučnim istraživanjima koja su proizašla iz nje i potencijalnom uticaju ovog otkrića na lečenje i dijagnozu Parkinsonove bolesti.
Početak Džojinog otkrića
Sve je počelo kada je Džoj Vinsroj primetila da njen suprug, Les, ima specifičan i neprijatan miris koji nije mogao da bude povezan sa lošom higijenom. Ona ga je uporno optuživala da se ne kupa redovno, misleći da je problem u njegovim higijenskim navikama. Ipak, ubrzo je shvatila da miris nije rezultat loše higijene, već da je bio simptom ozbiljnog zdravstvenog stanja – Parkinsonove bolesti.
“Suprug je negirao moje optužbe, ali taj miris nije mogao da mi pobegne. Celi prostor je imao specifičan miris koji je bio nepodnošljiv,” ispričala je Džoj. Iako je Les tvrdio da nije reč o lošim navikama, Džoj je nastavila da uoči ovaj neobičan miris, sve dok nije postalo jasno da je razlog za to nešto mnogo ozbiljnije.
Prvo prepoznavanje simptoma i istraživanje
Džoj je tek nakon što je Les dobio zvaničnu dijagnozu Parkinsonove bolesti, shvatila da je upravo miris koji je primetila mogao biti povezan sa ovom bolešću. Džoj i Les su počeli da prisustvuju sastancima grupa podrške za obolele od Parkinsonove bolesti, gde su primetili da mnogi ljudi sa sličnim simptomima imaju isti prepoznatljiv miris. Ovaj uvid doveo je do toga da Džoj poveže miris sa neurodegenerativnim oboljenjem.
Naučnici sa Univerziteta u Mančesteru, inspirisani njenim otkrićem, razvili su metodu kojom je moguće detektovati Parkinsonovu bolest za samo tri minuta, koristeći čulo mirisa. Iako je ova metoda bila obećavajuća, potrebno je još istraživanja kako bi se potvrdila tačnost i razvila dijagnostička procedura koja bi mogla da se koristi u klinikama i od strane opštih lekara.
Naučni napredak i razvoj testa
Timu istraživača u Mančesteru, u saradnji sa Džoj, uspelo je da razvije jednostavan test brisom kože koji pokazuje visok stepen tačnosti u dijagnostici Parkinsonove bolesti. Ovaj test koristi sebum, masnu supstancu koju proizvodi koža, a koja je prisutna u većim količinama kod osoba sa Parkinsonovom bolešću. Sebum se prikuplja pomoću pamučnog brisa sa leđa pacijenata, mesta koje se obično ne pere redovno.
Istraživači su uporedili uzorke sebuma od 79 osoba koje boluju od Parkinsonove bolesti i 71 zdravih ispitanika. Rezultati su pokazali da je prisutnost specifičnog mirisa povezana sa bolesti, a test je imao tačnost od 95% u laboratorijskim uslovima. Ova metoda bi mogla da bude prekretnica u načinu na koji se Parkinsonova bolest dijagnostikuje.
Značaj za budućnost i razvoj dijagnostičkih metoda
Trenutno ne postoji univerzalni hemijski test za Parkinsonovu bolest, što znači da su lekari primorani da postavljaju dijagnozu na osnovu simptoma, što može biti otežavajuće. Parkinsonova bolest je najbrže rastuće neurološko oboljenje na svetu, a više od 145.000 ljudi u Velikoj Britaniji živi sa ovom bolešću. Iako ne postoji lek, rani znakovi i dijagnoza mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti i poboljšanju kvaliteta života pacijenata.
Profesor Perdita Baran, koja je predvodila istraživanje, izjavila je da bi razvoj dijagnostičkog testa koji bi mogao da koristi opšti lekar bio “transformišući” za mnoge pacijente. Trenutno su istraživači na putu da ovaj test implementiraju u bolničke laboratorije, čime bi mogli omogućiti bržu i efikasniju dijagnozu.
Zaključak: Džojin doprinos medicinskoj zajednici
Džoj Vinsroj, sa svojim jedinstvenim otkrićem, donela je veliku nadu u oblasti dijagnostike Parkinsonove bolesti. Njen uvid u promene u mirisu tela njenog supruga omogućio je početak istraživanja koje bi moglo dovesti do značajnog napretka u brzini i preciznosti dijagnostike. Rana dijagnoza Parkinsonove bolesti mogla bi da ima ključnu ulogu u usporavanju progresije bolesti i poboljšanju života pacijenata. Džoj, koja veruje da bi njen muž mogao da ima duži život da je bolest otkrivena ranije, sada se nada da će njeno otkriće pomoći u razvoju metoda koji bi mogli da spase mnoge živote.
