Otac Gojko Perović je ugledni protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve, paroh pri Crkvi Svetog Đorđa u Podgorici, kao i arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski. Njegove reči i duhovni saveti duboko se poštuju i vernici ih često traže kao smernice u svakodnevnom životu. U jednom od svojih razgovora, otac Gojko se dotakao teme koja je mnoge zabrinula – pitanje da li gresi naših predaka imaju uticaja na nas i da li se prenose sa generacije na generaciju.
Ovaj problem često postavljaju ljudi koji se suočavaju sa životnim izazovima, naročito oni koji se smatraju dobrim i poštenim, a uprkos tome im se čini da nikako ne mogu pronaći sreću. Mnogi vernici, koji se bore sa različitim problemima, ponekad kažu da možda ispaštaju zbog grehova svojih predaka. Otac Gojko smatra da takav pogled na život nije ispravan i ističe da ne treba da nas opterećuje nasleđe grehova naših predaka. On objašnjava da, iako takve misli mogu biti prirodne, nema potrebe da vernici veruju da ispaštaju za grehe drugih ljudi, posebno onih koji su živeli pre njih.
Prema njegovim rečima, istina je da je krštenje trenutak kada vernik započinje potpuno novi život. “Svako ko je kršten, počeo je novi život”, naglašava otac Gojko. Krštenje je, kako dalje objašnjava, ono što “opera” sve prošle grehe, uključujući grehe predaka, jer se kroz ovaj sakrament, kroz vodu, čistimo od prošlih grehova. Ovaj čin ne samo da nas čisti duhovno, već nas i oslobađa od svakog prethodnog nasleđa greha. Otac Gojko jasno stavlja do znanja da niko ne treba da nosi teret prošlih grehova jer svaki vernik, kroz krštenje, postaje novim čovekom.
Duhovni vođa podseća da život svakog čoveka počinje u momentu krštenja, te da u tom trenutku vernik započinje svoj put sa čistim početkom. Zbog toga je vrlo važno da se vernici ne opterećuju pitanjima poput toga da li će grehovi predaka imati posledice na njihov život. Umesto toga, treba se fokusirati na to šta mogu da promene – a to je način života i iskrena vera u Boga.
Upravo zbog toga, otac Gojko savetuje vernicima da se ne bave pitanjima koja se odnose na Božiju volju u vezi sa porodičnim blagoslovima ili prokletstvima, jer se to ne može ispraviti ljudskim trudom. On napominje da je to pitanje Božje volje, i da mi kao ljudi nemamo moć da menjamo nešto što je Bog odredio. Ljudi treba da se usmere na ono što mogu da promene: svoj život, svoju veru i odnos prema Bogu i bližnjima. “Mi možemo da živimo pobožno”, zaključuje otac Gojko.
U vezi sa brigom o porodici, otac Gojko podseća da, iako je važno brinuti se za najbliže, ne možemo menjati Božiju nameru. Ako je Bog odredio da neka porodica bude blagoslovena ili da naiđe na teškoće, to je stvar Božje volje, koju vernici ne mogu menjati, ali ono što mogu da urade je da žive u skladu sa verom. U tom kontekstu, naglašava, odnosi sa bližnjima treba da budu temeljeni na ljubavi prema Bogu i bližnjima, jer ljubav prema drugim ljudima i Bogu ispunjava naše obaveze prema Njemu.
Zaključno, otac Gojko poručuje vernicima da se ne opterećuju prošlim grehovima svojih predaka i da ne brinu da li ti grehovi utiču na njih. Svako krštenje je početak novog života, i svi ljudi treba da žive u skladu sa verom, sa ljubavlju prema Bogu i bližnjima, jer jedino to može doneti mir i sreću u životu. Neka nas, dakle, vodi vera u Boga i istinska ljubav prema Njemu, a ne brige o prošlim grehovima ili predodređenim sudbinama.
