U današnjem članku bavićemo se jednim od najprepoznatljivijih pisaca sa naših prostora, Momom Kaporom, koji je kroz svoje delo uspevao da na duhovit i iskren način prikaže svakodnevicu prosečnog čoveka u Jugoslaviji.
- Njegov stil pisanja, prepoznatljiv po autentičnosti i duhovitosti, ne gubi na popularnosti, jer uspeva da prikaže i zabavne, ali i ozbiljne aspekte života. Posebno je zanimljivo kako je u jednoj od svojih priča iz knjige “Magija Beograda”, pod nazivom “Letovanje”, sa humorom i realnošću opisao tipičan odnos između Srpkinja i muškaraca sa Balkana tokom godišnjih odmora. Ta scena postaje univerzalni prikaz jednog bračnog para na odmoru, punog nesporazuma, svađa i nesuglasica koje zvuče vrlo poznato mnogima.
Glavna junakinja ove priče ne može da sakrije nezadovoljstvo načinom na koji njen suprug, Slobodan, provodi letovanje. Na početku, ona ga žestoko doziva iz mora, opominjući ga da odmah izađe jer je njegova boja kože postala modra, a zubi mu cvokoću od hladnoće. Osećaj panike i zabrinutosti meša se sa ljutnjom zbog njegove nepažnje. Njena frustracija se dalje širi i na njegovog oca, koji je potpuno pasivan i ne reaguje na situaciju. Ona ga optužuje da ne mari za bezbednost deteta i za samu nju, podsećajući ga na ranije događaje, kada je suprug bio ponižen i uvređen, a on nije pokazao podršku, već se samo smejao.
Nastavlja se niz optužbi koje odražavaju tipičnu bračnu dinamiku sa Balkana, gde žene često izražavaju nezadovoljstvo i osećaj da su prepuštene same sebi. Junakinja naglašava kako je njen muž često brzoplet u vožnji, misleći da je najpametniji, iako je već bio opomenut od strane saobraćajca. Umesto da se postavi kao zaštitnik porodice, on se ponaša kao da ga to ništa ne dotiče, što je dodatno uznemirava. Njen ton je pun ogorčenosti jer ne vidi razumevanje ni pažnju sa njegove strane, pa ga čak pita zašto se uopšte oženio ako mu je najbolje samom.
Ova slika bračne komunikacije nastavlja se i na odmoru, gde junakinja ističe kako njen suprug većinu vremena provodi spavajući, čitajući novine ili pijući pivo, dok ona oseća da je letovanje daleko od onog idealnog. Sa gorčinom priznaje da bi se bolje provela da je ostala kod kuće u Beogradu, jer bi bar mogla da se odmori i naspava, za razliku od ovih stresnih dana koje provodi na moru.
- Pored toga, ona ističe niz neprijatnosti na koje je prisiljena tokom letovanja: kasno dolazak na plažu, život u stanu udaljenom stotinama stepenica od magistrale, prljavu i neprijatnu javnu plažu koja „bazdi na kokosovo ulje“, i muževljevo neprestano buljenje u žene bez gornjeg dela kupaćeg kostima. Njena ljutnja se manifestuje i kroz samopouzdani stav o tome zašto sama ne skida gornji deo kupaćeg, naglašavajući da je dojila dete i uništila grudi, za razliku od drugih žena koje su, po njenom mišljenju, samo sebične i ne vode računa o drugima.
- Zatim nastavlja sa frustracijom zbog izbora aktivnosti koje joj suprug priređuje, ističući kako je umesto kulturnih sadržaja poput koncerata ili izložbi, on izabere da ih vodi na roštilj, što smatra dosadnim i nepotrebnim jer može ćevapčiće jesti i u Beogradu, gde su, po njenom mišljenju, i bolji. Oseća se kao da joj je uskraćeno pravo na pravi odmor i uživanje u odmoru kakav bi želela.
Tu su i svakodnevni kućni poslovi i dodatni teret koji ona sama nosi, kao što je pravljenje sendviča za plažu i nošenje hrane i pića sa sobom, dok njen muž ne štedi novac na cigaretama i pivu. Ovo sve dodatno povećava njen osećaj da je nepravedno tretirana i da je njena uloga u ovom „letovanju“ daleko od onog što bi trebalo da bude.
Najbolji kontrast njenim kritikama je način na koji posmatra druge parove, gde ljudi uživaju u večernjim šetnjama, drže se za ruke i razgovaraju, dok kod njih vlada tišina, nezainteresovanost i apatija. Muž je često odsutan duhom, upućen samo u novine i piće, dok ona ostaje sama sa svojim nezadovoljstvom i pitanjem kome zapravo govori. Sve ovo kaporski je dočarano maestralnim humorom i toplinom, koja govori o mnogo dubljoj, univerzalnoj istini o odnosima i svakodnevici.
Kroz ovu scenu, Momo Kapor uspeva da dočara bitne i prepoznatljive momente iz života balkanskih parova na odmoru, gde se prepliću ljubav i nezadovoljstvo, humor i kritika, stvarnost i očekivanja. Njegova priča nije samo smešna anegdota, već i ogledalo društvenih odnosa, običaja i načina na koji se muškarci i žene često ne razumeju, naročito u situacijama kada je stres veći i strpljenje tanje.
- Na kraju, reči junakinje koje poziva muža da izađe iz vode i da se brine o sebi i porodici ostaju simboličan poziv na pažnju, brigu i zajedništvo, ono što bi svaki bračni par trebalo da neguje, posebno na mestima za odmor i opuštanje.
Ova Kaporova priča i danas ostaje relevantna, podsećajući nas da su svakodnevne male borbe i nesuglasice deo života svakog para, ali da ih treba prihvatiti sa dozom humora i razumevanja. Upravo zato njegove knjige ostaju popularne, jer kroz jednostavan i iskren stil govore o univerzalnim temama koje svi prepoznajemo
