U današnjem članku govorimo o fascinantnoj vezi između čoveka i njegovog najvernijeg prijatelja psa, koji je oduvek bio poznat kao izvor bezuslovne ljubavi i sreće. Međutim, psi nisu samo pratioci u svakodnevnom životu, već poseduju i izuzetne sposobnosti koje im omogućavaju da prepoznaju promene u ljudskom telu, pa čak i neke ozbiljne zdravstvene probleme.
Naučna istraživanja potvrđuju da psi mogu detektovati bolesti samo putem svog izuzetno osetljivog njuha, što je sposobnost koja nadmašuje čak i najsavremeniju tehnologijuNaizgled neverovatno, ali psi mogu razlikovati specifične mirise povezane sa različitim bolestima. Njihov njuh je toliko precizan da mogu otkriti jednu česticu mirisa među trilionima drugih, što je uporedivo sa pronalaskom kapljice vode u olimpijskom bazenu. To je moguće jer psi imaju do četrdeset puta više receptora za miris nego ljudi, što im omogućava da uoče i najsitnije promene u hemijskom sastavu tela svog vlasnika, a koje ljudsko čulo i savremena medicinska tehnologija ne mogu detektovati.
- Veterinarka Marija Babić naglašava da psi imaju sposobnost da primete bilo kakve promene u telesnom mirisu, a njihova tačnost u prepoznavanju bolesti može dostići i do 80%. Među stanjima koja psi mogu prepoznati svojim njuhom, izdvajaju se sledeći primeri koji zaista pokazuju koliko su njihove sposobnosti neverovatne.
Prvo, psi mogu detektovati Parkinsonovu bolest i migrene. Postoji dokumentovan slučaj žene iz Škotske koja je godinama primećivala promenu mirisa svog supruga pre nego što mu je zvanično dijagnostikovan Parkinson. Ovo zapažanje je postalo osnova za razvoj posebnih programa obuke pasa u cilju ranog otkrivanja ove bolesti. Takođe, psi mogu prepoznati migrenu pre nego što se simptomi pojave, što može značajno pomoći osobama koje pate od ovog stanja.
Još jedna izuzetna sposobnost pasa odnosi se na osobe koje boluju od dijabetesa. Oni mogu da prepoznaju hipoglikemiju, odnosno opasan pad šećera u krvi, preko mirisa znoja. Psi tada reaguju lajanjem, nervoznim ponašanjem ili dodirivanjem vlasnika, upozoravajući ih na potencijalno kritično stanje pre nego što dođe do ozbiljnih posledica.
Psi su takođe izuzetno osetljivi na mirise tumorskih ćelija i mogu da prepoznaju različite vrste raka. Na primer, rak pluća može biti detektovan analizom daha, dok se rak prostate i bubrega mogu prepoznati putem urina. Psi mogu mirisom identifikovati i melanom i druge oblike raka kože, često mnogo pre nego što simptomi postanu vidljivi. Neke bolnice već koriste pse za rano otkrivanje raka dojke, što pokazuje koliko ove životinje imaju praktičnu vrednost u medicini.
- Zanimljivo je i da psi ne prepoznaju ljude po izgledu, već po njihovom jedinstvenom mirisu, koji je poput ličnog otiska prsta. Oni čak mogu razlikovati jednojajčane blizance, što pokazuje koliko je njihov njuh precizan. Takođe prepoznaju poznate osobe i mesta, nezavisno od prisustva drugih mirisa.
Psi imaju i sposobnost da naslute epileptični napad čak do 45 minuta pre nego što do njega dođe. Iako tačan mehanizam nije u potpunosti poznat, smatra se da psi osećaju specifične promene u mirisu tela osobe koja će doživeti napad. U takvim situacijama, psi često postaju zaštitnički nastrojeni, laju, ližu ili ostaju uz svog vlasnika, pružajući mu sigurnost.
Još jedna zanimljivost je da psi mogu tačno znati ako je njihov vlasnik bio u kontaktu sa drugim psom. Feromoni koji ostaju na odeći i koži prenose informacije o polu, starosti i zdravstvenom stanju psa sa kojim je bilo druženje, a neki psi čak mogu pokazati i ljubomoru zbog toga.
Psi mogu osetiti i rane promene u organizmu kod trudnica, jer hormonske promene značajno utiču na telesni miris. Često postaju nežniji, zaštitnički nastrojeni ili menjaju svoje ponašanje pre nego što žena i sama zna da je u drugom stanju.
Njihova osetljivost se proteže i na promene vremena. Psi mogu predosetiti oluje, zemljotrese i druge vremenske neprilike mnogo pre meteoroloških prognoza, zahvaljujući svojoj sposobnosti da opažaju promene u atmosferi, pritisku i magnetnom polju.Na kraju, psi mogu detektovati i promene povezane sa Addisonovom bolešću, pri kojoj dolazi do naglog pada hormona i rizika od kolapsa. Psi tada postaju nervozni i pokušavaju da upozore ljude u svojoj blizini.
Sve navedeno jasno pokazuje da psi nisu samo kućni ljubimci, već su i biološki senzori sa izuzetnim sposobnostima. Ukoliko se ove njihove sposobnosti pravilno iskoriste, mogu spasiti mnoge živote – od bolnica i domova za stare, do škola i drugih javnih ustanova. Iako ne govore rečima, njihov tihi, ali moćni njuh često govori više od bilo koje laboratorijske analize. Psi su zaista naši tihi saveznici u borbi za zdravlje i dobrobit.
