Šaban Bajramović bio je jedan od najpoznatijih i najvoljenijih muzičara sa prostora bivše Jugoslavije, čiji je životni put postao inspiracija i tema mnogih priča. Rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, a iza njega je ostalo bogato muzičko nasleđe koje je i dan danas živahno u svetu. Usprkos brojnim teškoćama koje je doživeo tokom svog života, Šaban je ostavio dubok trag u muzičkom svetu, kao i među ljubiteljima romske muzike. Njegova priča je ona koja iz siromaštva i borbe vodi do statusa kralja romske muzike, a sve to zahvaljujući ljubavi, strasti prema muzici i nepokolebljivoj želji da pobegne od životnih prepreka.
Početak puta i težak život
Priča o Šabanu Bajramoviću počinje kada je bio samo mladi romski dečak, suočen sa mnogim životnim nedaćama. Iako su mnogi išli putem lakših izbora, Šaban je odlučio da krene u borbu za svoje snove. Njegovo životno putovanje započelo je ljubavlju prema lepoj Lenki, koja je osvojila njegovo srce. Zbog nje je čak pobegao iz vojske, što ga je dovelo do dramatičnih posledica: dezertirao je, a zatim bio poslat na Goli otok.
U razgovoru o tom periodu, Šaban je jednom prilikom ispričao: „Bio sam mlad, trčao sam za ženom. Hteo sam samo da je vidim, pa da se vratim. Uhvatili me, oterali na sud. Nisam imao advokata, otkud to sirotinji?… Na Golom otoku sam završio fakultet. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku. Tamo sam propevao.“
Iako su godine na Golog otoku bile teške, one su mu zapravo omogućile da razvije svoju muzičku strast. Na ovom mestu je osnovao svoj prvi bend, što je označilo početak njegovog muzičkog puta. Sa željom da muzika postane njegov životni poziv, Šaban je nakon povratka izveo prve nastupe u kafanama, gde je stekao svoje prve obožavaoce.
Uspon ka muzičkom vrhu
Zahvaljujući svom talentu, Šaban je brzo stekao reputaciju. Njegova emotivnost i jedinstven glas učinili su ga prepoznatljivim širom sveta. “Roma iz Niša koji peva čisti bluz” postao je poznat nadimak koji je nosio, jer je pevao bluz sa nesvakidašnjim šarmom i emocijama, koje su bile duboko ukorenjene u njegovom romskom poreklu.
U svojim intervjuima, često je govorio da je muzika nešto što je „Božja stvar“ i da nikada nije želeo da se povodi za drugima. On je muziku posmatrao iz svog ugla i smatrao da je zaslužio da bude nazvan kraljem romske muzike. Po njemu, ne postoji niko ko bi mogao da ga zameni, jer je njegova muzika bila toliko unikatna.
Njegovo ime postalo je poznato i izvan granica Jugoslavije. Šaban je imao privilegiju da ga pozovu Nehru i Indira Gandi u Indiju, gde je stekao doživotnu titulu „kralj romske muzike“. Njegova pesma „Đelem, đelem“ koju je izveo u jednoj nemačkoj kafani, postala je himna svih Roma, a njegov uticaj na romsku muzičku scenu ne može se dovoljno naglasiti.
Iako je bio voljen, Šaban je preminuo sam
U poslednjim godinama svog života, Šaban je bio opterećen velikim razočarenjem. Iako je proputovao svet i stekao mnoge prijatelje, pred smrt se žalio da je ostao sam. U intervjuima je iznosio svoje tugu i usamljenost, rekavši: „Živim žalosno posle 40 godina mog pevanja. Nijedan da otvori moju kapiju, niti telefonom da pita kako živim i da li mogu da živim. Mučim se.“ Ova životna patnja i usamljenost bile su prisutne do samog kraja.
Šaban je preminuo 8. juna 2008. godine u Kliničkom centru, usled posledica infarkta, u 73. godini života. Odlaskom Šabana Bajramovića, muzička scena je izgubila jednog od svojih najvećih umetnika, ali njegova muzika i dalje živi u srcima mnogih.
Zaključak
Šaban Bajramović bio je više od muzičara – bio je ikonograf romske muzike, čiji je glas osvajao srca širom sveta. Iako je u životu prošao kroz mnoge nepravde i tragedije, njegova strast prema muzici bila je neugasla. Njegov put od siromašnog dečaka do kralja romske muzike ostao je trajno ukorenjen u muzičkoj istoriji, a Šabanova pesma i dalje odjekuje među onima koji vole bluz, romsku muziku i emotivnu interpretaciju.
