U današnjem članku osvrnućemo se na jednu od najvažnijih tema savremenog društva mentalno zdravlje dece. Sve veća pažnja koju roditelji i stručnjaci posvećuju ovoj oblasti donosi nove uvide i važna saznanja.
Iako je ponekad prisutna zabrinutost šta će deca reći tokom terapije, činjenica je da je odlazak kod terapeuta za mnogu decu ključni korak u razumevanju i prihvatanju sopstvenih emocija. Terapija nije mesto za osuđivanje, već prostor za razumevanje i lični rast.
- Terapeuti, koji rade s decom i mladima, često otkrivaju koje roditeljske postupke deca najviše navode kao izvor bola i frustracije. Ovo nije sa ciljem optuživanja roditelja, već sa željom da se razjasne odnosi koji oblikuju detetovu ličnost i emocionalno stanje. Jedan od najčešćih problema je osećaj osuđivanja zbog sopstvenih izbora. Psiholog dr Alin Zoldbrod ističe da se mnogi mladi osećaju distancirano od roditelja upravo zbog toga što im stalno prebacuju zbog odluka koje donose. Ovo naročito važi kada su ti izbori drugačiji od očekivanja roditelja.
Mnogi mladi biraju karijere koje ne vole samo da bi zadovoljili očekivanja svoje porodice, što dugoročno može dovesti do nezadovoljstva i unutrašnjih sukoba. Dr Zoldbrod navodi primer uspešnog urologa koji je, uprkos karijeri, shvatio u srednjim godinama da je ostvarivao snove svojih roditelja, a ne svoje. Ova situacija nije retka i pokazuje koliko je važno da roditelji pruže podršku deci da slede svoje istinske želje.
Još jedan značajan problem koji se često pojavljuje kod odrasle dece jeste osećaj kontrolisanosti i nedostatka slobode. Terapeutkinja dr Glorija Brejm objašnjava da su mnogi odrasli nezadovoljni načinom na koji su vaspitavani, posebno zbog prevelike uključenosti roditelja u njihove odluke. Majke koje i nakon detinjstva previše kontrolišu ponašanje, izgled ili odluke svoje dece mogu nehotice da izazovu osećaj sputanosti i gubitka samopouzdanja.
Kod očeva se najčešće primećuje emotivno ili fizičko odsustvo, što decu često čini nesigurnim i sa negativnom slikom o sebi. Takva deca kasnije u životu imaju poteškoće sa donošenjem odluka i samostalnošću. Ovakvi obrasci vaspitanja mogu ostaviti dugotrajan trag i usporiti emocionalni razvoj.
- Još jedna univerzalna i često izražavana emocija jeste osećaj pogrešnog shvatanja. Kako ističe stručnjak za odnose Suzan Alan, rečenica “Moji roditelji me ne razumeju” se ponavlja generacijama. Ovo nije samo kliše, već duboko iskrena žalba dece koja osećaju da im roditelji ne uspevaju preneti ili razumeti njihove emocije. Nedostatak empatije ili nemogućnost verbalnog izražavanja osećanja stvara jaz između roditelja i dece.
Ipak, postoje ohrabrujuće vesti. Suzan Alan naglašava da se uz adekvatnu podršku i komunikaciju odnosi u porodici mogu značajno popraviti, čak i u relativno kratkom vremenskom periodu. Promena može početi za samo mesec dana, ukoliko roditelji i deca budu spremni na iskren dijalog i međusobno razumevanje.Važno je istaći da su problemi mentalnog zdravlja danas jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta kod dece i mladih u dobi od tri do sedamnaest godina. Ovo dodatno podvlači značaj otvorenih razgovora o emocijama i potrebama dece, kao i uloge terapeuta u njihovom životu.
Najvažnije je stvoriti sigurno okruženje u kojem se deca osećaju prihvaćeno – takvima kakva zaista jesu. To znači poštovati njihove emocije, izbore i individualnost, bez pritiska ili osude. Kada deca imaju podršku da budu svoja, njihova samosvest i emocionalna otpornost postaju mnogo jači.Ova tema naglašava da roditeljstvo nije samo usmeravanje i pravljenje pravila, već i stalno učenje, prilagođavanje i slušanje. Otvorenost prema deci i spremnost da se razumeju njihova osećanja ključni su za izgradnju zdravih odnosa i podršku njihovom mentalnom zdravlju.
Ukratko, mentalno zdravlje dece ne treba shvatati olako. Svest o tome da deca, kao i odrasli, nose svoja osećanja i potrebe, vodi ka boljoj komunikaciji i kvalitetnijem odnosu unutar porodice. Roditelji koji uspeju da izgrade takav odnos i pomognu deci da se izraze i budu prihvaćena, doprinose njihovom uspešnijem i srećnijem životu.Sve ove činjenice jasno pokazuju koliko je važno raditi na međusobnom razumevanju i negovanju emocionalne bliskosti, jer ona je temelj za zdrav razvoj svakog deteta.
