U današnjem članku govorićemo o tome kako genetika utiče na naš život mnogo dublje nego što to obično mislimo. Većina ljudi smatra da deca od roditelja nasleđuju samo fizičke osobine, poput boje očiju, oblika lica ili visine.
- Ipak, naš genetski kod krije mnogo više informacija nego što je na prvi pogled vidljivo. On ne oblikuje samo fizički izgled, već i naše ponašanje, emotivne reakcije, pa čak i talente i životne navike. Naučnici su kroz brojne eksperimente i istraživanja došli do zaključka da geni mogu da odrede koliko smo podložni stresu, da li ćemo razviti određene strahove ili čak kako ćemo se ponašati u društvu. To znači da veliki deo našeg karaktera i svakodnevnih odluka zapravo ima svoje korene u DNK koju smo nasledili.
Jedna od najzanimljivijih oblasti istraživanja jeste način na koji se fobije i strahovi prenose kroz generacije. Dok se ranije verovalo da strah nastaje isključivo kao posledica ličnog iskustva, danas postoje dokazi da određeni strahovi mogu biti zapisani u genima. Eksperimenti na životinjama pokazali su da potomci miševa, izloženih stresu uz određeni miris, kasnije i sami osećaju strah od tog mirisa, iako ga nikada ranije nisu doživeli. Ovo otvara pitanje koliko su ljudske fobije, poput straha od visine ili paukova, zapravo rezultat nasleđenih informacija, a koliko ih oblikuje lično iskustvo.
Genetika takođe utiče na našu društvenost i ekstrovertnost. Neki ljudi prirodno teže komunikaciji, otvorenosti i druženju, dok su drugi povučeniji i introvertniji. Naučnici su identifikovali određene gene koji su povezani sa tim osobinama. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 mogu uticati na našu sklonost ka društvenim interakcijama. Zanimljivo je i to da se ekstrovertnost može povezati sa poremećajima pažnje, što pokazuje koliko je složen odnos između genetike i ponašanja. Bez obzira na to koliko često neko ima priliku da se druži, njegova urođena tendencija da bude društven može u velikoj meri biti određena genetskim predispozicijama.
Još jedna osobina na koju geni imaju uticaj jeste smisao za humor. Iako se on razvija i kroz iskustvo, jasno je da genetika ima udela u tome kako reagujemo na smešne situacije. Određene varijacije gena 5-HTTLPR povezane su sa češćim i intenzivnijim pozitivnim reakcijama. To znači da se nečija sposobnost da pronađe zabavu i radost u svakodnevnim stvarima može delimično objasniti njegovim genetskim nasleđem.
- Kada je reč o stresu, genetika igra značajnu ulogu u tome koliko smo mu podložni. Ako je majka tokom trudnoće bila izložena visokom nivou stresa, dete može razviti veću osetljivost na stresne situacije kasnije u životu. Takođe, hronični stres može oštetiti hromozome i povećati rizik od mentalnih poremećaja. Zato neki ljudi lakše prevazilaze izazovne situacije, dok se drugi dugo bore sa posledicama.
- Velika pažnja posvećena je i zavisnostima, jer je utvrđeno da genetika čini značajan deo rizika od njihovog razvoja. Smatra se da geni učestvuju u 40 do 60 procenata verovatnoće da će osoba postati zavisna od određene supstance. Gen D2, koji je odgovoran za dopaminske receptore, ima ključnu ulogu u tome kako telo reaguje na alkohol, drogu ili druge izvore zadovoljstva. Kada receptori ne funkcionišu pravilno, osoba je sklonija da traži spoljašnje izvore zadovoljstva, što povećava verovatnoću za razvoj zavisnosti.
Interesantno je i otkriće da genetika može uticati na našu potrebu za snom. Neki ljudi mogu da spavaju samo nekoliko sati i da funkcionišu sasvim normalno, pa čak i bolje od onih koji spavaju uobičajeno duže. Ova osobina povezuje se sa varijantom poznatom kao Tačerov gen. Osobe sa ovim genetskim nasleđem ne samo da spavaju manje, već imaju i veću mentalnu produktivnost.
Genetika može igrati ulogu i u tome kako upravljamo novcem. Studije pokazuju da oko 30% naših finansijskih odluka može biti povezano sa naslednim osobinama. Osobe koje imaju genetsku predispoziciju za štednju pokazuju viši nivo samokontrole, manje su sklone impulsivnom trošenju i imaju stabilnije životne navike. Zanimljivo je da se ova samodisciplina često odražava i na druge aspekte života, poput zdravlja, jer se kod takvih ljudi ređe javljaju pušenje ili dijabetes.
Još jedno područje gde genetika ima snažan uticaj jeste muzikalnost. Iako vežba i trud značajno doprinose razvoju muzičkog talenta, geni mogu odlučiti da li neko ima prirodnu prednost. Studije na blizancima pokazale su da, iako oba vežbaju, jedan od njih može imati znatno bolji osećaj za ritam i tonove. To znači da urođena predispozicija može biti ključna u tome koliko će neko lako savladati muzičke veštine.
Kada se sve sabere, postaje jasno da genetski kod koji dobijamo od roditelja oblikuje mnogo više od našeg fizičkog izgleda. On utiče na naše emocije, ponašanje, sklonosti, pa čak i na odluke koje donosimo u svakodnevnom životu. Iako je važno naglasiti da i okruženje ima presudnu ulogu, činjenica je da mnoge naše osobine već unapred postoje u DNK. Razumevanje ovih uticaja može nam pomoći da bolje shvatimo sebe i druge ljude, da prihvatimo svoje granice, ali i da iskoristimo svoje genetske predispozicije na najbolji mogući način.
