Milica Mršulja je osoba koja je kroz svoj život prošla kroz nevjerovatne izazove, a njen put je bio pun trnja i teškoća. Rođena 1994. godine u Gnjilanu, na Kosovu, u okolnostima koje je teško zamisliti, bila je ostavljena kao novorođenče usred zime, napustila ju je njena biološka majka, ostavljena u kartonskoj kutiji pored kontejnera. Njena životna priča nije samo tužna, već nosi u sebi snagu, otpornost i snalažljivost koje su oblikovale Milicu u uspešnu ženu, spisateljicu, novinarku i glumicu.
Početak života i usvajanje
Milica je rođena 5. februara 1994. godine i pronađena je pored kontejnera ispred muzičke škole u Gnjilanu. Odrasla je kao usvojena devojčica, a ljubav koju su joj pružili Svetlana i Ljubiša Nikolić, bračni par iz Leskovca, bila je sve što je imala. Međutim, istina o njenom poreklu nije bila toliko jednostavna. Naime, ona je saznala da je usvojena 1999. godine, u trenutku kada je imala samo pet godina. To saznanje došlo je na najgori mogući način – od vršnjaka koji su je zadirkivali, govoreći joj da je napustila svoju biološka majka.
Milica se priseća tog trenutka kada su joj roditelji objasnili da, iako nije njihova biološka ćerka, ona je njihova “od srca”. Kroz ovu podršku, Milica je shvatila da ljubav ne zavisi od biološke povezanosti, već od onoga što se daje iz srca.
Potraga za biološkim roditeljima
Milicu su biološki roditelji uvek intrigirali, ali je njen interes za njima počeo da raste tek u pubertetu. Saznanje da su joj roditelji sa Kosova podstaklo je da istraži svoju prošlost. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da sazna više o svom poreklu, Milica je shvatila da njena potraga neće biti jednostavna. Klupko se polako počelo odmotavati kada je saznala da je njen otac bio uticajna osoba na Kosovu, koja je sve informacije pokušavala da sakrije.
Nastavila je da istražuje kroz dokumenta i društvene mreže, a uz pomoć ljudi iz Gnjilana, otkrila je da je ostavljena na Uluci cara Lazara, pored muzičke škole, gde je dobila ime Zorana Lazarević. Kada je saznala ove informacije, duboko je potresena, shvatila je da je bila potpuno neželjena. Ovaj trenutak izazvao je veliku teskobu, jer je morala da se suoči sa činjenicom da je ostavljena na ulici, bez zaštite, kao da nije bila važna.
Tragična istina o biološkoj majci
Njeno istraživanje se nastavilo kroz razgovore sa rođacima biološke majke i sa čak sedam žena koje su napustile svoju decu te godine na Kosovu. Na kraju, nakon mnogo napora, došla je do svoje biološke majke koja je prvobitno odbijala da prizna svoju ulogu. Milica je saznala da je njena majka bila pod ogromnim društvenim pritiskom, jer je njen partner bio u braku, a ona nije imala podršku svojih roditelja. Iako joj je priznala istinu, Milica je znala da bi majka želela da zaboravi svoj postupak.
Kada je Milica postala majka, uzimajući svog sina u ruke, potpuno je shvatila dubinu onoga što je njena biološka majka učinila. Tada je odlučila da preseče sve kontakte s njom, jer nije mogla da oprosti ženi koja ju je napustila usred zime, u kartonskoj kutiji, nadajući se da će preživeti.
Profesionalni život
S obzirom na to što je sve prošla, Milica je usmerila svoja osećanja, bol i strahove u pisanje, postajući uspešna spisateljica, novinarka i glumica. Njene knjige, koje su nastale iz unutrašnje potrebe da izrazi svoju emotivnu prazninu, postale su hitovi na prostoru bivše Jugoslavije. Milica je napisala roman o ljubavi starije i mlađe osobe, koji je imao veliki uspeh među čitaocima.
Roman “Srećni ljudi ne pišu pesme” bio je inspirisan njenim životnim iskustvom. Milica je istakla da je u tom kontekstu postojala istinska potreba za pisanjem, jer tuga često inspiriše stvaranje umetnosti. Nakon toga, njen životni put je promenio pravac kada je postala novinarka zbog iznenadnog prestanka glume zbog pandemije koronavirusa.
Porodica kao prioritet
Danas, kao majka sina Ilije i supruga Miloša, Milica je pronašla mir i sreću u svom domu. Porodica joj je najveći oslonac, a ljubav koju pružaju njenom detetu daje joj osećaj sigurnosti koji joj je nedostajao tokom života. Danas, u punom smislu, ona ima ljubav, pažnju i stabilnost koju je u prošlosti samo sanjala.
Milica je pokazala svetu da nijedna početna životna okolnost, koliko god tragična bila, ne mora odrediti tok budućnosti. Njena snaga, sposobnost da se izdiže iznad svega što ju je povredilo, učinile su je ženom koju mnogi smatraju pravim simbolom hrabrosti i borbe za sreću.
Zaključak: Život Milice Mršulje je inspiracija mnogima. Ona je dokaz da je snaga ne samo u preživljavanju, već i u sposobnosti da se pronađe svetlost, čak i u najmračnijim trenucima života.
