U današnjem članku osvrnućemo se na život i nasleđe Luisa, umetnika čiji je glas i muzički stil ostavio neizbrisiv trag na srpskoj sceni. Rođen kao Ljubiša Stojanović, Luis je uspeo da spoji različite muzičke žanrove kao što su džez, soul i tradicionalna balkanska muzika u jedinstvenu celinu koju je publika odmah zavolela.
- Njegova harizma, izražena elegancija i emotivne interpretacije činile su svaki njegov nastup posebnim i neponovljivim. Iako ga više nema, njegova muzika i dalje živi kroz njegove pesme koje su ostale kao večni podsetnik na talenat koji prevazilazi vreme i žanrovske okvire.
Luis je iza sebe ostavio ne samo muzičko nasleđe već i veliku porodicu. Imao je tri braka, a njegova poslednja supruga Silvana održava tople odnose i sa njegovim naslednicima iz prethodnih zajednica. Uprkos različitim životnim putevima koje su njegova deca odabrala, Silvana ističe da su svi ostali povezani i u korektnim odnosima sa majkom jednog od njegovih bivših brakova, Dubravkom, koja živi u Minhenu. Povremeni susreti porodice dešavaju se prilikom važnih događaja i to svedoči o slozi i poštovanju koje održavaju.
Tačno četrnaest godina prošlo je od trenutka kada nas je Luis napustio, a njegova supruga je za medije istakla kako se kroz njih on i dalje oseća i da njegovo prisustvo nije nestalo. Kako vreme prolazi, rana gubitka se polako zatvara, ostavljajući ožiljak koji ne boli toliko kao na početku, ali koji zauvek ostaje kao simbol svega što je Luis predstavljao. Silvana ističe da kroz život koji vode i kroz njihovu decu, Luis nastavlja da živi, a to za nju nije samo povod za tugu, već i za slavlje života i njegovog nasleđa.
Njena emotivna veza sa Luisom i sećanja na njega prožimaju svaki deo njenog života. Luis joj nedostaje u svim segmentima – i u trenucima radosti, i u trenucima bola. Uprkos svemu, ona oseća njegovu prisutnost kroz sećanja i priče koje dele, što joj daje snagu i utehu. Posebno je naglasila koliko je Luis bio poseban i autentičan kao otac. Bio je prirodan i spontan, davao je svojoj deci slobodu da pronađu svoj put, jer je i sam gradio svoj život izvan ustaljenih okvira.
- Silvana je takođe podelila kako je pre Luisove tragične smrti doživela dubok potres zbog nesreće pevača Darka Radovanovića, koji je nastradao svega četrdeset dana pre njezinog supruga. Taj događaj ju je, kako kaže, emocionalno pripremio za ono što je usledilo. Luis je zbog te smrti požurio da peva na Darkovoj sahrani, što je za njih predstavljalo jedan od onih nezaboravnih i čudnih trenutaka koji ostaju zauvek u sećanju.
U periodu neposredno nakon Luisove smrti, Silvana je često nalazila utehu u njegovoj muzičkoj sobi. Tamo je, kada bi uspavala decu, znala da se zatvori i isplače, oslobađajući emocije koje nije želela da pokaže pred njima. Ta soba, prepuna njegovih stvari i uspomena, bila je mesto gde je mogla da se poveže sa njim i pruži sebi prostor za tugu i melanholiju. Neke pesme, poput „Crni oblak“ i „Kada me jednom ne bude“, posebno su joj teško padale jer odražavaju njenu životnu situaciju i bol gubitka, dok su joj ostale Luisove brže, južnjačke pesme izvor radosti i sećanja na srećnije trenutke.
Teško je bilo njoj i njihovoj deci u danima nakon tragedije. Silvana je otvoreno priznala da je neko vreme živela od socijalne pomoći, ali je uspela da se izvuče iz te situacije i nastavi dalje. Njena deca su muzički obrazovana i pokazuju potencijal koji su nasledili od Luisa, što je za nju izvor ponosa i nade. Silvana je posvećena da ih podrži u svemu i da im pomogne da pronađu svoj put, baš kao što je Luis i želeo.
Posebno zanimljiv je njen odnos sa Majom, pastorkom iz jednog od Luisovih ranijih brakova. Ovaj odnos nije tipičan za relaciju maćehe i pastorke, jer između njih postoji iskrena komunikacija i razumevanje. Silvana je naglasila da su im razgovori pomogli da prodube odnos, otvarajući nove horizonte i za nju i za njenu decu. Maja i njena deca sarađuju i pišu pesme zajedno, što potvrđuje da se porodične veze mogu njegovati čak i kada su komplikovane. Silvana je istakla da je moguće da bi njihov odnos bio drugačiji da je Luis još uvek živ, ali i sada trude da budu bliski i podržavaju jedni druge.
Kroz sve ove godine, Luisova prisutnost ostaje snažna. Njegov glas, pesme i porodični duh žive u njegovoj deci i ljudima koji su ga voleli. Silvana je primer snage i ljubavi koja prevazilazi tragediju, pokazujući kako se sećanje na voljenu osobu može čuvati sa ponosom i toplinom. Luis je bio i ostao umetnik čija muzika i život inspirišu i podsećaju nas na lepotu spajanja različitosti, kako u muzici, tako i u ljudskim odnosima
