U današnjem članku govorićemo o životu i nasleđu Mustafe Nadarevića, jednog od najznačajnijih glumaca s prostora bivše Jugoslavije, koji je svojim ulogama ostavio neizbrisiv trag u pozorištu, na filmu i televiziji.
Rođen je 2. maja 1943. godine u Banjaluci, ali su ga rane godine odvele u različite gradove zbog tadašnjih ratnih okolnosti. Detinjstvo i mladost proveo je u Zagrebu i Rijeci, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Glumačku karijeru započeo je studijama u Sarajevu, a diplomirao je na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu, gradu koji je postao njegov dom.
- Njegova životna priča nije bila jednostavna, ali je uvek bila prožeta dubokim promišljanjem, iskrenošću i neprekidnim učenjem. U više intervjua govorio je o svom odnosu prema veri, koja je igrala složenu, ali značajnu ulogu u njegovom životu. Odrastao je u porodici u kojoj su se preplitale različite religijske prakse – s jedne strane muslimanske, s druge hrišćanske – ali nikada nije dozvolio da ga to definiše ili ograničava. Naprotiv, govorio je kako se družio sa ljudima svih vera i da mu nikada nije palo na pamet da nekoga mrzi zbog njegove religijske pripadnosti.
“Verujem, ne mogu biti bez vere, ali sam agnostik. Nisam ateista,” izjavio je jednom prilikom. Njegove reči o tome kako se ceo život živi, uči i odgaja, ali se ipak umire neodgojen, ostaju duboko ukorenjene u pamćenju svih koji su ga slušali i poštovali. Bio je čovek koji nije pristajao na dogmu, već je tragao za smislom u iskustvu i ljudskosti.
Privatni život Mustafe Nadarevića bio je obeležen i srećnim, ali i veoma teškim trenucima. Ženio se tri puta, a svaka od tih ljubavi ostavila je poseban pečat u njegovom životu. Prvi brak sa Jasnom, sa kojom ima ćerku Nađu, nije potrajao. Nakon razvoda, započeo je brak sa Snežanom, sa kojom je dobio sina Ašu i ćerku Nanu, ali ni ta zajednica nije opstala.
- Njegova najdublja i najintimnija veza bila je ona sa umetnicom Slavicom Radović, sa kojom je proveo petnaest godina. Ta ljubav bila je drugačija, tiha i snažna, i činilo se da je kraj nje konačno pronašao ono što je tražio. Slavica je, nažalost, obolela od kancera dojke, a kada je bolest uznapredovala i metastazirala na jetru, Mustafa joj je predložio brak. Venčali su se 2012. godine na intimnoj ceremoniji, ali je samo dva meseca kasnije, ona preminula na njegovim rukama.
Ta tragedija duboko je pogodila glumca. O tome je pisao u svojim autobiografskim zapisima, gde je otkrio koliko ga je gubitak supruge pogodio i koliko su mu sećanja bila jedino što je preostalo. “Umetnost življenja i glume negde su vrlo blizu, s tim da je gluma bolja, jer na sceni možeš umirati mnogo puta, a ostati živ. Nažalost, život je netalentovani glumac”, napisao je Nadarević, izražavajući gorčinu koju je osećao zbog trajnog odlaska voljene osobe.
Nakon smrti Slavice, povukao se iz javnosti, iako je nastavio s povremenim angažmanima. Početkom 2020. godine, objavio je da boluje od raka pluća, što je još jedna borba koju je vodio u tišini, dostojanstveno, bez želje da ga javnost sažaljeva. Njegova poslednja godina života bila je obeležena bolešću, ali i dostojanstvom kojim ju je nosio. Preminuo je 22. novembra 2020. godine u Zagrebu, u 78. godini života.
Sećanje na Mustafu Nadarevića i dalje živi kroz njegove nezaboravne uloge, duboke misli i ličnost koja je spajala ljude. Bio je umetnik koji je živeo iskreno, glumio strastveno, i voleo duboko. Njegov život, iako obeležen mnogim izazovima, ostaje primer kako se može biti veliki – ne samo kao umetnik, već i kao čovek.
