U današnjem članku, osvrćemo se na život i sudbinu Silvane Armenulić, jedne od najuticajnijih i najvoljenijih pevačica narodne muzike i sevdalinki u bivšoj Jugoslaviji. Rođena kao Zilha Bajraktarević 18. maja 1939. godine u Doboju, Silvana je odrasla u siromašnoj, ali brojnoj porodici sa trinaestoro dece.
Njeno detinjstvo obeležile su brojne porodične tragedije – smrt nekoliko braće i sestara duboko je pogodila njenu porodicu. Otac Mehmed, koji je bio poslastičar, nije se uspeo oporaviti nakon smrti sina Hajrudina, te je potonuo u alkoholizam, dodatno otežavajući porodične okolnosti.
- Veoma rano, Silvana je počela da pokazuje muzički talenat. Već sa deset godina je pevala na svadbama i drugim veseljima, gde je njena emotivna interpretacija i snažan glas brzo privukao pažnju publike. Sa šesnaest godina preselila se kod tetke u Sarajevo, gde je nastavila da razvija svoj muzički put. Tu je odlučila da uzme umetničko ime – Silvana, inspirisana tada popularnom italijanskom glumicom Silvanom Mangano. Ova promena nije bila samo estetska, već i simbolična – želela je da zaštiti svoju porodicu od eventualne sramote zbog pevanja po kafanama, što tada nije bilo društveno prihvatljivo zanimanje.
U svojim kasnijim intervjuima, Silvana je govorila o toj odluci. “Nisam želela da osramotim roditelje. Bila sam još u školi kada je igran film ‘Gorki pirinač’. Prijatelji su me prozvali Silvana, jer su smatrali da ličim na Mangano. Kasnije sam odlučila da to ime i zadržim.” To je bila odluka koja će je zauvek definisati u svetu muzike.
Njena karijera je počela sredinom 1950-ih, ali je pravi uzlet doživela tokom 1960-ih i 1970-ih. U tom periodu postala je jedna od najpoznatijih i najomiljenijih pevačica u regionu. Pesma “Šta će mi život”, koju je napisao Toma Zdravković, postala je njen najveći hit, a ujedno i jedan od najprodavanijih singlova tog vremena. Njen glas, spoj tuge i snage, bio je neponovljiv i odmah prepoznatljiv.
Godine 1961. udala se za poznatog tenisera Radmila Armenulića, s kojim je imala ćerku Gordanu. Iako su kao par privlačili veliku pažnju javnosti, njihov brak nije bio bez problema. Česte nesuglasice i navodne prevare dovele su do njihovog razdvajanja, iako su zvanično ostali u braku do Silvanine smrti. Turbulentan odnos i lična nesigurnost ostavili su traga na njenoj duši. Često je u intervjuima govorila o svojim strahovima i neizvesnostima.
- “Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti,” rekla je 1972. godine. Ta rečenica, izgovorena sa gorčinom i slutnjom, kasnije je postala gotovo proročanska.
Tokom leta 1976. godine, Silvana je zajedno sa svojom sestrom Mirjanom, takođe pevačicom, gostovala u Bugarskoj. Bila je to prilika koju je iskoristila da poseti čuvenu prorokinju Vangu, osobu koju je dugo želela da upozna kako bi saznala nešto o svojoj sudbini. Uz pomoć organizatora, uspela je da uđe u kuću slepe proročice, što je samo po sebi bilo čudo s obzirom na redove ljudi koji su svakodnevno čekali na njen uvid.
Susret, međutim, nije prošao onako kako je očekivala. Vanga nije želela da govori s njom. Nakon duge tišine, samo je kratko rekla: “Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi za tri meseca. Čekaj! U stvari, nećeš moći da dođeš. Idi, idi, ako možeš dođi.” Te reči su Silvani ostale duboko urezane u pamćenje, ali nije mogla ni slutiti koliko će se uskoro pokazati zloslutnim.
Tragičan kraj usledio je samo nekoliko meseci kasnije. Dana 10. oktobra 1976. godine, Silvana je poginula u saobraćajnoj nesreći kod sela Kolari, zajedno sa svojom trudnom sestrom Mirsadom Bajraktarević i violinistom Miodragom Jašarevićem. Vraćali su se sa koncerta kada je automobil kojim su putovali udario u kamion. Nesreća je odnela tri života i ostavila muzičku scenu bivše Jugoslavije u šoku.
Iako je život Silvane Armenulić prekinut u 37. godini, njen glas i pesme i danas žive. Ostaće upamćena kao ikona narodne muzike, umetnica koja je sa sobom nosila i radost i tugu naroda kome je pevala. Njena sudbina, protkana uspesima, bolom, ljubavlju i slutnjom, i dalje inspiriše dokumentarce, emisije i istraživanja o njenom životu. Njeno ime i dalje izaziva poštovanje i emocije, a njen doprinos muzici ostaje neizbrisiv deo kulturnog nasleđa regiona.
