U današnjem članku govorićemo o jednoj od najkontraverznijih i najfascinantnijih ličnosti Osmanskog carstva Mehmed-paši Sokoloviću, čije poreklo, uspon i nasleđe do danas bude pažnju istoričara i naroda celog Balkana.
Njegov život je duboko povezan sa praksom “devširme”, odnosno “danka u krvi”, metodom Osmanskog carstva da regrutuje jake i zdrave dečake iz hrišćanskih zemalja kako bi ih obučilo i preobratilo u odane vojnike i činovnike. Ovi dečaci, otrgnuti iz svojih domova, morali su da napuste svoju veru i prihvate islam, uz temeljnu obuku kojom su prihvatali osmanske običaje i način života.
- Jedan od tih dečaka bio je i Mehmed-paša Sokolović, rođen 1505. godine u selu Sokolovići, kod današnjeg Rudog, u pravoslavnoj srpskoj porodici kao Bajica Nenadić. Njegovi roditelji, Dimitrije i Marija, nisu ni slutili da će njihov sin postati jedan od najmoćnijih ljudi u carstvu. U ranom detinjstvu, Bajica se školovao u manastiru Mileševa, ali mu je životni put iz korena promenila praksa danka u krvi. Sa oko 15 godina, odveden je u janjičare, elitnu vojsku carstva, i potom školovan u Jedrenskom saraju, gde je proveo narednih trinaest godina.
Njegov otac, po prelasku u islam, postaje Džemaludin Sinan-beg, a uskoro mu se u Istanbul pridružuje i majka. Zabeleženo je da je ostala bez daha i zastidela se kada je ugledala sjaj, moć i ugled svog sina. Njegova sestra se udaje za Sinan-bega Boljevića, visokog činovnika u Bosni i Hercegovini, što svedoči o uticaju koji je Sokolović već tada imao. On lično je bio toliko odan svojoj novoj veri i carstvu da je prekorio svog rođaka Mustafu jer mu nije rekao za postojanje brata koji je ostao u hrišćanstvu, nazivajući ga “uzrokom što je moj brat ostao u mraku neverstva.”
Nakon dvadeset godina službe, 1541. godine polaže završni ispit i postaje glavni čuvar kapija, četvrto najviše mesto u dvorskoj hijerarhiji. Njegova karijera dodatno ubrzava 1546. godine, kada umire Hajrudin Barbarosa, legendarni osmanski admiral. Iako bez ikakvog pomorskog iskustva, Sokolović biva postavljen na mesto kapudan-paše, vrhovnog zapovednika mornarice, na zaprepašćenje tadašnje vojne elite.
U narednim godinama, Mehmed-paša brzo napreduje – 1549. postaje guverner Rumelije, nasledivši Semiza Ali-pašu. Njegov uspon je podržan ne samo sposobnošću već i povezanošću sa uticajnim ljudima i ženama iz dvora. Posebno značajnu podršku imao je od Rustem-paše, velikog vezira, kao i od sultanije Hurem i njene ćerke Mihrimah, supruge samog Rustema.
- Jedna priča naročito osvetljava njegovu blisku vezu sa Hurem – tokom jedne nezgode, kada se njen brod nasukao, Mehmed-paša ju je fizički izneo i spasao od utapanja. Ova epizoda mu je donela naklonost sultanije, koja se postarala da mu se karijera razvija neslućenom brzinom – od čuvara kapije do velikog vezira.
Godine 1561, posle smrti Rustem-paše, Sokolović postaje drugi vezir, a četiri godine kasnije, nasledjuje Semiza Ali-pašu kao prvi čovek carstva posle sultana. Bio je poslednji veliki vezir koga je imenovao Sulejman Veličanstveni, a potom je pomogao u bezbednoj tranziciji vlasti na njegovog sina Selima II, čime je učvrstio svoju poziciju u samom vrhu osmanske politike. Tokom osam godina vladavine Selima II, stvarna moć bila je upravo u rukama Mehmed-paše.
Iako je bio odan osmanskom sistemu, Mehmed-paša nije zaboravio svoje poreklo. Poznat je po brojnim zadužbinama, od kojih je najčuvenija Ćuprija na Drini u Višegradu, danas simbol duhovne i kulturne zaostavštine tog perioda. Njegova dela u pravoslavnom svetu izazivaju divljenje, dok s druge strane postoje i priče da je učestvovao u rušenju beogradskih crkava, što oslikava kontradiktornost njegove ličnosti i politike tog doba.
Život Mehmed-paše Sokolovića brutalno je prekinut 1579. godine kada ga je ubio nepoznati derviš. Neki veruju da je ubica bio poreklom iz Bosne, što ostavlja otvorena pitanja o razlozima i simbolici njegovog kraja. Ostaje zapamćen kao jedan od najmoćnijih i najuticajnijih ljudi u istoriji Osmanskog carstva, ali i kao složena figura čiji je život balansirao između odanosti, vere, politike i porekla.
