U današnjem članku donosim vam priču koja osvetljava tešku situaciju siromaštva u našoj zemlji, ali i pokazuje da dobrota i plemenitost još uvek nisu nestali. Ova priča nije samo jedna od bezbroj priča o nemaštini, već je i podsetnik na to koliko su ljudski gestovi važni, naročito u trenucima kada život nije milostiv.
- Jedan starac, čovek star preko osamdeset godina, došao je u prodavnicu sa nekoliko osnovnih namirnica: dva paradajza, tikvica, kilogram brašna, kilogram šećera i još ponekom sitnicom. Njegova kupovina nije bila ništa luksuzno niti posebno, već samo ono što je bilo neophodno za život. Kada je došao na kasu, izvadio je svoj novčanik koji je bio skoro prazan — imao je samo nekoliko metalnih novčića.
Kasirka je prebrojala njegov novac i izračunala da nema dovoljno da plati račun od skoro dve konvertibilne marke. Pitala je starca da li želi da nešto ostavi i vrati se po ostatak novca, ili da odbaci nešto sa liste. Starac je, sa tugom u očima, rekao da ne može ništa da ostavi jer on i njegova supruga nemaju više novca kod kuće, te je zamolio da skine nešto sa računa. Nesigurno je odgurnuo dva paradajza i tikvicu sa trake i pitao šta još može da izostavi iz svoje već siromašne kupovine.
U tom trenutku ja sam odlučio da reagujem i pružim pomoć. Dao sam kasirki deset konvertibilnih maraka i zamolio je da starcu vrati njegove namirnice. Starac je nastavio da pretražuje džepove, u nadi da će pronaći još neki novčić, ali nije našao ništa. Sa pogledom koji je bio istovremeno zbunjen i zahvalan, rekao mi je: „Nemam stvarno ništa više u džepu, uzmite nešto od onoga što sam hteo da kupim.“
Kasirka mu je objasnila da sam ja dodao novac koji mu je nedostajao. Starac me je pogledao i sa nevericom u glasu pitao šta treba sada da uradi. Rekao sam mu samo da uzme svoje stvari i ide kući, jer je sve u redu.On je sa nevericom rekao da mu se nikada nije desilo da mu neko toliko pomogne i nije znao kako da reaguje. Gledao je zbunjeno u kasirku, a ona je saosećajno rekla da još uvek ima dobrih ljudi. Čak je i ona oborila pogled, verovatno jer i sama zna koliko je teško živeti sa malim primanjima.
- Starac je ponudio da mi ostavi svoj broj telefona i adresu kako bi mi jednog dana mogao vratiti novac od tih dva konvertibilna marke. Pokušao sam da mu kažem da to nije potrebno jer je to što sam učinio samo mali znak pažnje, i da je on već sve to zaradio svojim radom i trudom mnogo godina ranije.Međutim, on je bio duboko dirnut i suzama u očima rekao da mu se nikada nije desilo da mu neko toliko pomogne. Počeo je da se trese i tiho je plakao, kao da sam mu poklonio nešto vredno kao zlato, a ne samo novac.
Kasirka je spakovala ostatak njegovih stvari u kese, a i njoj je bilo teško. Verovatno radi za vrlo skromnu platu i jasno joj je šta znači nemati dovoljno novca za osnovne životne potrebe.Starac je još jednom molio da dođem na kafu kako bi mu se odužio, ali ja sam mu rekao da nema potrebe za tim — da samo treba da se smiri, ode kući, spremi ručak i odmori se.Na kraju, pružio mi je ruku i upitao me kako se zovem. Rekao sam mu da se zovem Enes, a on mi je rekao svoje ime: Jusuf. Uz osmeh i zahvalnost u glasu rekao je da će me pamtiti dok je živ.
Ova jednostavna i potresna priča pokazuje kako su u današnjem svetu i dalje mogući iskreni ljudski kontakti, saosećanje i pomoć. Dobrota može promeniti nečiji dan, pa čak i život, a često je sve što je potrebno malo pažnje i razumevanja.Ona nas podseća da iza svakog starca sa skromnim korpom hrane stoji cela jedna životna priča, puna izazova i borbi, ali i da ni u teškim vremenima nada i ljudskost ne smeju biti zaboravljeni. To su vrednosti koje nas čine ljudima, koje ne poznaju granice ni bogatstvo ni siromaštvo.
Zahvaljujući tom malom gestu, Jusuf je na trenutak osetio sigurnost i toplinu koju pruža tuđa dobrota, a ja sam naučio koliko je važno ostati human, čak i kada svet deluje surovo. Ovakve priče nas podsećaju da svako od nas može biti izvor svetla u nečijem životu, samo ako to želi.Upravo ta iskrena ljudska solidarnost daje nam snagu da verujemo u bolje sutra, bez obzira na teškoće koje nas okružuju.
