U današnjem članku upoznaćemo tri Srpkinje koje su svoje živote povezale sa Grčkom, zemlje u koju su se odselile zbog ljubavi i braka. Sanja Ivić, Tijana Stamenić i Ivana Simić Apostolou dele jednu zajedničku sudbinu sve su udate za Grke i žive u Atini.
- Njihove priče ne samo da osvetljavaju njihova lična iskustva, već i daju poseban uvid u to kakvi su muškarci iz bratske zemlje Grčke kao supruzi.Sanja je iz Beograda, Tijana iz Novog Sada, a Ivana iz Kragujevca, i svaka od njih je svoju životnu priču započela u drugačijem trenutku. Sanja se u Grčku preselila još 2009. godine, što je za nju bila jedna od najtežih odluka u životu. Tijana je sledila svoj put 2010, dok je Ivana, ubedjena od strane sadašnjeg supruga, preselila u Grčku 2013. godine nakon nekoliko godina veze. Svaka od njih ističe koliko je život u novoj sredini bio izazovan, naročito prilagođavanje na ogromnu Atinu, specifične navike i kulturu.
Prvi susret sa grčkim načinom života za Sanju predstavljao je veliki šok – od navike da se skoro svuda ide kolima, preko obavezne popodnevne dremke, do ispijanja kafe kasno popodne. Ivana je, s druge strane, napustila stabilan posao i porodicu u Srbiji, što joj je bilo jako teško, posebno zbog nepoznavanja jezika i ekonomske krize u Grčkoj u to vreme. Preispitivala je svoju odluku do poslednjih trenutaka, osećajući strah i neizvesnost, ali je ljubav prema partneru prevladala sve teškoće. Tijana opisuje kako je, iako je život u Grčkoj sličan Srbiji u nekim stvarima, nostalgija za domovinom često jača, posebno zbog razlika u malim stvarima, kao što je navika za doručak – Grci uglavnom jedu sladak doručak, dok je u Srbiji to drugačije.
Njihove ljubavne priče zvuče kao bajka. Sanja i njen suprug upoznali su se sasvim slučajno, kada je njemu privukla pažnju knjiga na srpskom koju je ona čitala u kafiću. Ivana je upoznala muža preko zajedničkih prijatelja, a Tijana se udala za Tasosa. Njihovi muževi, kako su rekli, jesu pomalo ljubomorni, što može biti posledica razlika u odnosu na lokalne žene, ali su istovremeno i izuzetno pažljivi i vole da obezbede svojim suprugama sve što im treba. Iako ponekad razmaženi, oni su kroz njihovu zajedničku ljubav naučili da dele kućne i porodične obaveze, što predstavlja sklad njihovih brakova.
Sve tri Srpkinje su postale majke – Sanja ima dva sina, Ivana ćerku, a Tijana dečaka. Porodili su se u privatnim bolnicama, što je u Grčkoj uobičajeno i smatra se standardom. Kako Tijana ističe, uslovi u bolnicama su izuzetni, sa hranom na nivou najboljih restorana, a tretman trudnica veoma pažljiv. Ivana dodaje da su u Grčkoj trudnice zaštićene i da im se olakšava posao, a muževi su uvek tu da pruže podršku. Posebno joj je bilo neobično da se na porođaj ide praktično sa minimalnim stvarima, jer bolnica obezbeđuje sve – od hrane do higijenskih potrepština. Sanja je prvi porođaj opisala kao avanturu sa mnogo stresa zbog jezičke barijere, ali je osoblje bolnice bilo izuzetno ljubazno i podržavajuće. Atmosfera u bolnici podsećala ju je na hotel, sa udobnim sobama i odličnom hranom, iako je bilo mnogo ljudi i poseta.
- Kao majke, sve tri žene primećuju razlike u svakodnevnom životu u Grčkoj u odnosu na Srbiju. Nedostaju im zelenila i uređenost u vidu trotoara i saobraćajnih pravila, koji bi olakšali život. Sanja često ostaje sama sa decom jer muž zbog posla putuje, što je za nju bilo teško, ali se vremenom navikla na izazove. Tijana ističe da su grčki muževi uglavnom nenametljivi i da se tradicija i običaji u Grčkoj ipak poštuju, što ponekad ume da unese tenziju, ali i da ojača njihove veze. Zanimljivo je da bebe iz mešanih brakova često nose crveni končić na ruci, što je tradicija koja ih povezuje sa grčkom kulturom.
Ivana priznaje da je na početku života u Atini bila usamljena jer je grad ogroman, a prijatelji i porodica nisu joj bili blizu. Podrška muža i njegove porodice bila joj je ključna da se prilagodi i prevaziđe osećaj izolacije. Grčka porodica je za nju i dalje bila veoma prihvatljiva prema strankama, što je demantovalo stereotipe o neprijateljstvu prema snajama iz drugih zemalja. Ivana takođe ističe razliku u običajima kada je u pitanju krštenje dece – bebe se u Grčkoj zovu „beba“ do krštenja, i u pasošu su zabeležene kao nekrštene.
Što se tiče vaspitanja, sve tri se trude da deca budu dvojezična, jer žele da sačuvaju srpski jezik i kulturu u njihovim porodicama. Sanja posebno naglašava koliko joj je važno da deca mogu da komuniciraju sa bakom i dekom iz Srbije. Srpska dopunska škola u Grčkoj predstavlja veliku pomoć u tome, jer deca uče ćirilicu, istoriju i tradiciju svog naroda.
Za kraj, kao posebnu prednost života u Grčkoj navode činjenicu da im obala nikada nije daleko, da im je sveža morska riba uvek dostupna, kao i maslinovo ulje koje je osnovni deo njihove ishrane. Ove Srpkinje su, uprkos svim razlikama i izazovima, uspele da spoje najbolje od obe kulture i stvore tople i skladne porodice u zemlji koju sada zovu svojim domom
