U današnjem članku donosimo priču o čoveku po imenu Ismail Azizi iz Tanzanije, koji tvrdi da je doživeo iskustva koja prkose svakoj logici i medicinskoj nauci. On kaže da je “umro šest puta, a zatim se svaki put vratio u život”, što je potpuno promenilo njegovu sudbinu i način na koji ga okolina posmatra.
- Njegova svedočenja predstavljena su u dokumentarnom filmu, a ono što ga posebno boli jeste činjenica da ga ljudi više ne vide kao običnog čoveka, već kao nekakvog duha ili veštaca. Njegova ispovest otvara pitanje granica između života i smrti, ali i težine stigme koju može nositi neko ko se nađe u takvoj situaciji.
Prva njegova smrt dogodila se nakon nesreće na poslu. Prema njegovim rečima, bio je teško povređen, lekari su ga proglasili mrtvim i telo je odneto u mrtvačnicu. Njegova porodica već je počela pripreme za sahranu, ali Azizi tvrdi da se tada iznenada probudio i ustao. Oni koji su ga videli u tom trenutku, prestravljeni su pobegli, misleći da je pred njima duh. Već tada je počela njegova muka, jer je okolina počela da ga posmatra sa nepoverenjem i strahom.
Drugi put kada je bio proglašen mrtvim, Azizi je bolovao od malarije. I tada je, kako kaže, njegovo telo završilo u kovčegu, a porodica bila uverena da ga zauvek gubi. Međutim, ponovo se probudio, svestan da je živ, dok su njegovi najbliži gledali u neverici. Umesto da bude dočekan radošću i olakšanjem, ono što ga je sačekalo bio je šok, strah i nepoverenje.
Treći slučaj dogodio se posle saobraćajne nesreće u kojoj je završio u komi. Lekari su ga tada ponovo proglasili mrtvim, ali on tvrdi da se probudio i vratio među žive. Niz ovakvih događaja učinio je da ljudi počnu da ga posmatraju kao nekog ko ne pripada svetu živih. Njegova četvrta smrt, po njegovim rečima, desila se nakon ujeda otrovne zmije. Telo mu je završilo u mrtvačnici, gde je, kako kaže, proveo tri dana, da bi se nakon toga iznenada povratio u život.
- U tim trenucima, umesto pomoći i podrške, suočio se sa sve većom osudom. Ljudi su ga počeli doživljavati kao opasnog vešca ili osobu koja poseduje nadprirodne moći. Azizi svedoči da je od tada sve više bio izdvojen iz društva, dok su se glasine o njegovim “smrtima i povratcima” širile među meštanima.
Njegova peta smrt desila se kada je, kako priča, pao u duboku jamu. Nakon što je proglašen mrtvim, ponovo se probudio. Najdramatičnije iskustvo bilo je šesto po redu, kada su ga, kako tvrdi, meštani pokušali živog spaliti u njegovoj kući. Kaže da je tada umro od gušenja, ali da je i tada ponovo vaskrsao u mrtvačnici. Na njegovom telu danas su vidljivi brojni ožiljci od opekotina, koji svedoče o tom strašnom događaju.
- Sve ove situacije potpuno su promenile njegov život. Danas živi u potpunoj izolaciji, bez porodice, supruge ili dece. Kaže da ga ljudi doživljavaju kao nekoga ko nije deo njihovog sveta, beže kada ga vide i strahuju od njega. Azizi priznaje da mu je život postao nepodnošljiv, jer je obeležen predrasudama i nepoverenjem.
“Ljudi smatraju da sam moćan veštac. Posle svakog povratka osećao sam se čudno, ali još teže je to što su se ljudi udaljili od mene”, priča on. Njegova osećanja najbolje opisuje činjenica da ga danas niko ne prihvata, pa živi potpuno sam i zaboravljen.
Njegovi sugrađani potvrđuju u dokumentarcu da ga se plaše. Jedan od njih izjavio je da su scene njegovih povrataka među žive bile toliko zastrašujuće, da niko nije mogao ostati ravnodušan. “Kada vidiš čoveka za koga si siguran da je mrtav, a on ustane i prohoda, to je nešto što ne možeš razumeti. Svaki put kada ga sretnemo, mi bežimo, jer ne verujemo da je običan čovek”, rekao je meštanin.
Azizi se seća trenutaka kada se budio u mrtvačnici. Kaže da je osećaj bio užasan – hladnoća, potpuna zbunjenost i pogled na prestravljene ljude koji nisu mogli da poveruju svojim očima. On sam priznaje da nije u potpunosti bio svestan šta mu se događa, ali da je shvatao da ga ljudi posmatraju kao nešto što nije ljudsko.
Sudbina ovog čoveka otvara mnoga pitanja, ne samo o granici između života i smrti, već i o tome koliko strah i neznanje mogu oblikovati nečiju svakodnevnicu. Umesto da bude viđen kao čudo ili medicinska enigma, Azizi je postao simbol straha u svom okruženju. Njegov život, iako ispunjen neverovatnim događajima, pretvorio se u niz patnji, usamljenosti i neprihvatanja.
Njegova priča ostaje zagonetka – za neke dokaz da nauka još uvek nema odgovor na sve, a za druge tek jezivo iskustvo koje se prenosi sa usta na usta. Ali jedno je sigurno: Azizi, iako živ, danas živi život čoveka koga su i porodica i društvo već odavno sahranili u svojim srcima.
