Vera Ivković bila je jedna od najvećih pevačica narodne muzike, koja je svojim glasom i interpretacijama obeležila muzičku scenu, posebno u Vojvodini. Njen talenat je bio prepoznatljiv, a njeni najveći hitovi kao što su “Šuška se šuška” i “Moj Dragane” i dalje ostaju neizbrisiv deo narodnog muzičkog nasleđa. Njena karijera bila je bogata, a njeno ime postalo je sinonim za kvalitetnu narodnu pesmu.
Međutim, uprkos njenoj uspešnoj karijeri i ljubavi prema muzici, život Vere Ivković nije bio bez izazova. Ona je prošla kroz izuzetno teške trenutke, suočivši se s jednim od najvećih gubitaka koje roditelj može doživeti. Njena ćerka Maja bila je obolela od ozbiljne i neizlečive bolesti, lupusa, što je predstavljalo ogromno opterećenje za celu porodicu. Maja je bila veoma mlada kada je obolela, imala je samo 15 godina, a bolest je ubrzo postala fatalna. Preminula je u 27. godini, ostavivši neizbrisiv trag na Veru, koja se nikada nije oporavila od tog gubitka.
Pevačicin sin, Vladimir Živković, kroz suze je govorio o bolu koji je njegova porodica doživela zbog bolesti i smrti njegove sestre. On je istakao koliko je teško bilo boriti se sa Majinom bolešću, koja je trajala godinama, i koliko su roditelji učinili sve da je spase. Nažalost, sve njihove pokušaje spasilaca nisu mogli da pomognu, a smrt Majke Vera je duboko pogodila. Ubrzo nakon toga, Verin muž je preminuo, što je za pevačicu bila još jedna teška životna lekcija.
- “Teško se borila s bolešću moje sestre Maje. To ju je koštalo zdravlja. Maja je rano obolela, u 15. godini, bolest je bila neizlečiva i umrla je u dvadeset sedmoj. Mama i tata su sve učinili da joj pomognu. Pomoć su tražili svuda. Nažalost, nije joj bilo spasa. Majina smrt je pokosila majku, a ubrzo je umro i otac,” rekao je Vladimir, njen sin, govoreći o tragediji koja je zadesila porodicu Ivković.
Kroz sve te životne udarce, Verin unuk, Danilo Živković, postao je naslednik porodične tradicije. Iako je Maja bila u centru njihove pažnje, Danilo je nastavio da se bavi muzikom i čak je učestvovao u popularnom takmičenju “Pinkove zvezde”, gde je dokazao da je nasledio talent za pevanje. On se, međutim, osvrnuo na to koliko je teško podnelo gubitke u porodici i posebno se osvrnuo na najteži period u životima svojih baka i deke. Danilo je bio blizak sa svojim babama, a njihova smrt ga je duboko pogodila.
- “Za moju porodicu je to ružan period. Maja je bolovala od lupusa. Za nju nisam bio toliko vezan jer je zbog bolesti nisam često viđao. Više sam bio vezan za babu i dedu, po kom sam i dobio ime. On je prvi umro, a posle njega i Maja. Njena smrt je svima teško pala, ali je baki bilo najteže. Zbog toga se razbolela, a posle nekoliko godina i ona je preminula. Imala je dva šloga, pa smo je kasnije smestili u Centar za stara lica u Rumi,” izjavio je Danilo o gubicima koje je njegova porodica pretrpela.
Nakon toga, Vera je nastavila život u gerontološkom centru, gde je bila omiljena među osobljem i stanarima. Uprkos svemu što je prošla, bila je poznata po tome što je bila uvek nasmejana, spremna da donese malo svetlosti i optimizma onima oko sebe. Vera Ivković je preminula u 63. godini života, ali je njen doprinos muzici i ljubav koju je pružila svojoj porodici ostala kao neizbrisiv trag.
Zaključak
Život Vere Ivković bio je ispunjen i uspesima i tragedijama. Njena muzička karijera i talenat za narodnu muziku ostavili su dubok utisak na mnoge, ali su je životni gubici, naročito gubitak ćerke Maje, obeležili na najteži mogući način. Kroz sve nedaće, Vera je nastavila da bude symbol snage i postojanosti, a njeni potomci, poput unuka Danila, nastavili su da čuvaju porodičnu muzičku tradiciju. Vera Ivković ostaje upamćena ne samo po svom glasu, već i po svojoj hrabrosti, koju je pokazala kroz godine suočavanja sa neizmernim gubicima.
